Da li ste znali da je rok grupa „Mladi radnik“ još ranih sedamdesetih godina u selima oko Nikšića na igrankama svirala Hendriksa, Deep Purple i Doorse?

Sredinom jula 2015. godine objavljena je obimna monografija „Crnogorska pop-rok muzika 1954-1991“ novinara i publiciste iz Bara Željka Milovića. On je na 620 strana napisao 259 monografskih jedinica, knjiga je bogato ilustrovana sa 346 fotografije, od čega je najveći deo prvi put objavljen.

U monografiji su obrađene sve važnije grupe i ličnosti crnogorske pop-rok scene koje su delovale u ovom periodu. Objavljeni su podaci o objavljenim nosačima zvuka, gitarijadama, festivalima, crnogorskim muzičarima koji su uspeli u inostranstvu, novinarima i medijima koji su se bavili muzikom.

Priča započinje Zabavnim orkestrom Radio Titograda, koji je pod vođstvom Eugena Hajzlera napravio prve korake za takvu vrstu muzike u CG, a završava Rambovim albumom “Psihološko-propagandni komplet M91” iz 1991. godine.

Milović je materijal za knjigu prikupljao osam godina, a konkretan rad na terenu – obilazak crnogorskih gradova, bilbioteka i arhiva trajao je od decembra 2012. do 2104. godine. Rad na istraživanju u Narodnoj biblioteci Srbije i podgoričkoj Biblioteci „Radosav Ljumović“ finansijski je pomoglo Ministarstvo nauke Crne Gore.

Izdavač je Matica Crnogorska, urednik Ivan Jovović, a dizajnerka je bila Suzana Pajović.

Knjiga je imala veoma uspješne multimedijalne promocije u okviru „Podgoričkog kulturnog ljeta“ i „Barskog ljetopisa“, a očekuje se i prezentacija u svim državama bivše SFRJ. U Beogradu se knjiga za sada može naći u Dallas Music shop-u (Sremska 2).

MUZIČKI ŽURNAL ILI VODIČ KROZ SNOVE

(Piše: Petar Janjatović)

Ne znam koliko puta se, tokom pisanja istorije crnogorske scene, Željko Milović pokajao što se upustio u ovu avanturu, ali sam svestan da mirne duše može da bude zadovoljan urađenim.

Krenuo je od nule. Tačnije od minus nule. Pouzdanih pisanih podataka imao je zanemarljivo malo, ali je zato bio okružen beskrajnim prostorom mašte, varljivih sećanja, neostvarenih ambicija, dobronamernih i onih drugih preterivanja. Trebalo je kopati po arhivama, putovati, pitati, odmeravati i (pr)ocenjivati. Biti koncentrisan i pasioniran istraživač u sredini koja obožava mit i potajno smatra da je istina precenjena. Nije ni lako, ni zahvalno, u nečemu biti prvi. A on to jeste.

Prvi put je sistematično ispisana istorija pop i rock muzike u Crnoj Gori. I to od stidljivih naznaka pedesetih godina, romantičnih šezdesetih, preko nesigurnih sedamdesetih do rasviranih osamdesetih. I knjiga, tako podeljena po dekadama, iz sasvim novog ugla daje priču o alternativnoj istoriji Crne Gore. Kroz prizmu popularne muzike i kulture uopšte, dobija se uvid u socijalne, političke, moralne, mondenske i sve druge potrese koji su u turbulentnim vremenima neumitno menjali društvo. Upravo zato su posebno značajni delovi knjige koji uvode u poglavlja o dekadama. Detaljni, pedantno napisani, oni objašnjavaju mlađima i podsećaju starije zaboravne na okolnosti u kojima se zemlja razvijala, a popularna muzika jačala.

I kao nekada davno „Filmski žurnal“, vraća nas u vreme koje je najzad pouzdano ukoričeno. Za nas izvan Crne Gore, knjiga je posebno značajna, jer o samoj sceni, na žalost, vrlo malo znamo. Sada nema izgovora. Čitajući knjigu, nemalo sam bio iznenađen koliko je scena bila bogata i žanrovski raznovrsna.

Svaka zemlja koja drži do sebe mora da ima jednu ovakvu knjigu. I svestan sam da će njen uticaj sa godinama rasti. Bar je takvo moje iskustvo sa „Ex Yu rock enciklopedijom“, jer je brojnim generacijama otkrila muziku za koju nisu ni znali da je postojala.

Milović je postavio kamen temeljac koji u velikim zemljama rade timovi i Instituti. Ovom knjigom on je svoj univerzitet završio. Ali se ne zaustavlja. Jer nastavak, koji obuhvata period od raspada SFR Jugoslavije, mora da sledi. Važno je da je ozbiljan ram za tu sliku napravljen.

Milović je bio pravi čovek za to uramljivanje. Iskusan novinar i pisac, sa preciznom i lako vođenom rečenicom, sa darom za detalj i pripovedačkim nervom. Sa čvrstim metodološkim principom, jasnom koncepcijom i brojnim neophodnim fusnotama koje su tu da odstrane svaku  nedoumicu. Detektivski radoznao, uspeo je da otkrije ko je sve učestvovao i pobeđivao na značajnim gitarijadama, mada to ni savremenici više ne pamte. Od zaborava je otrgao brojne sudbine, biografije, fotose i pesme koje su obeležavale odrastanja. Njegov osobeni smisao za humor je od potencijalno suvih biografija napravio zanimljive pričice. Sa stotinama sitnih ukrasa, bizarnosti i anegdota koje ovu knjigu čine jedinstvenom u odnosu na druge muzičke enciklopedije. Sa bespotrebnim znanjem koje je na šarmantan način utkao u osnovni tok knjige.

I kad je pročitate, bićete bogatiji za, recimo, ova saznanja: rock grupa Mladi radnik je još ranih sedamdesetih godina u selima oko Nikšića na igrankama svirala Hendriksa, Deep Purple i Doors. I publika ih je odlično prihvatala. Tu je intrigantno erotsko objašnjenje zašto se pesma grupe Ružin trn iz Bara zvala „Tri prsta do cilja“, a saznaćete i da je pesma „Laku noć, folirante“ posvećena Zoranu Gligoroviću, prvom pravom rock kritičaru u Crnoj Gori. Tokom koncerta koji je grupa „Zana“ održala marta 1984. godine u hali „Morača“, besna publika koja nije uspela da uđe besplatno je počela da odvaljuje krov. Sve dok ih u tome nije sprečila milicija.

Od urnebesnih gradskih mitova koji se prenose iz generacije u generaciju, zapamtio sam priču barskih muzičara koji su se kasno noću vraćali sa neke tezge iz Virpazara, pa im je na put iskočio crno-beli zec, dugačak metar i po. Kolega gitarista je zapucao na njega (naravno, imao je livor uz sebe), ali je promašio.

Iz knjige može da se sazna gde je karijeru započela Svetlana Ražnatović, da je u Nikšiću radila grupa „Mesečina, bato“ i da se prva zbirka underground poezije zove „Crnac u Bijelom polju“. I da je na britanskoj blues sceni šezdesetih delovao Guy Velovic kome je otac iz Bara. I mnogo toga o značajnim autorima jugoslovenske scene koji su poreklom iz Crne Gore. Tako su svoje enciklopedijske jedinice dobili gitarista YU grupe Bata Kostić, bubnjar Pop mašine Bata Popović, lider splitske grupe More Slobodan M. Kovačević, Daniel Popović i divna zagrebačka pesnikinja Maja Perfiljeva, koja je napisala tekstove za neke od najlepših pesama Indexa.

Nešto od svega ovoga bi moglo da bude dobra građa za igrani film. Ili bar nadahnutu knjigu pripovedaka. Jer, kao što znamo, život ume da iznenadi mnogo čudnijim i neverovatnijim događajima od onoga što iznedri nečija imaginacija. Posebno kad se ti burni životni događaji odvijaju u godinama teško kontrolisane mladosti. E, pa, ova knjiga je sentimentalni vodič kroz tinejdžerske snove.