Kilogram sira, malo paradajza i ljubavni parfem, molim

11012800_946884878666166_1184109660471369715_n

(Tekst: Mladen Savković / Foto: David Pužado, Bartcelona)

„Sećam se da sam još kao mala sa bakom išla na tu pijacu. Rođena sam u Porto Alegru i tamo postoji jedna pijaca koja je u obliku krsta. Nekada su se na njoj prodavali robovi i legenda kaže da je u centru krsta sahranjen jedan od njih, pa to mesto danas ima posebnu energiju. Međutim, pijaca je na prvi pogled ista kao i bilo koja druga u Brazilu“, priča mi fotografkinja Tais Medina (Thais Medina). „Ono što je mene kao devojčicu tamo zaintrigiralo jesu radnje koje su bile smeštene na kraju svakog kraka. Sećam se da je moja baka uvek govorila da tamo ne treba da gledam, ali dok je ona kupovala voće i povrće i ostale sitnice, ja nisam mogla da odvojim pogled od tih radnji. Bile su to prodavnice raznoraznih proizvoda magijskih moći, ezoterične prodavnice, pa ti sad vidi…“

Od tada je prošlo dosta godina, ali je neobični proizvodi protiv uroka, ljubavni napici, magični prahovi i ostale slične „potrepštine“ nisu prestale zanimati! Naprotiv, upravo je ti neobični proizvodi koji se mogu naći u celom Brazilu, iako ne baš lako, dovode u Beograd.

Njenu izložbu „Brazilska upakovana čuda“, sačinjenu od 120 fotografija najrazličitijih magijskih proizvoda, do 18. jula možete da pogledate u gleriji Bartcelona.

11701134_946196092068378_6899786264155292390_n

„To se do danas razvilo u pravi mali biznis, uglavnom porodični. Jedan od aspekata tog biznisa koji je meni zanimljiv jeste dizajn pakovanja tih proizvoda! Na tim kutijama iscrtane su neverovatne male priče, svaka od kutija ima određenu boju u zavisnosti od toga čemu je taj proizvod namenjen… Tu su slike različitih svetaca, zanimljive i jednostavne ilustracije. Sve je napravljeno tako da je razumljivo najširim slojevima“, objašnjava ona.

Brazil je veoma ezoterična zemlja, smatra Medina koja trenutno živi i radi u Barseloni, i dalje proučavajući nesvakidašnje prodavnice i magične proizvode sa različitih umetničkih, ali i naučnih stanovišta.

„Ljudi u Brazilu imaju mnogo vere i koriste sve što mogu da bi se kretali u onom što pravcu u kojem žele. Ono što mi se dopada kod brazilskih sela jeste to što u njima žive ljudi koji su veoma pozitivni, uvek žele da idu napred, veseli su. I ovakve stvari ih ne koče u tome, naprotiv, samo im pomažu makar bile i najobičniji placebo.“

A kako sve to zapravo funkcioniše?

11659296_946886038666050_2514439903994975318_n

Tais kaže kako je cela ova priča i dalje obavijena velom tabu teme u Brazilu. Reklame u medijima ne postoje, ne postoje čak ni oznake na kućama u kojima se ovi proizvodi prodaju i prave. Ali je preporuka prijatelja moćna stvar i vrlo lako se sazna gde je radnja koja ti treba i kako možeš kupiti proizvod koji ti treba.

„Ovi proizvodi ti dozvoljavaju da na veoma jednostavan način sam budeš ’krojač svoje sudbine’“, smatra ona praveći razliku u odnosu na prošla vremena i druge religije „u kojima između tebe i božanstva uvek stoji neko od koga zavisiš“.

Danas je, u duhu kapitalizma, taj posrednik jedino novac, ali su cene ovih proizvoda više nego pristupačne.

„Sada ti možeš da odeš na pijacu, kupiš sir, paradajz, jabuke i svratiš po pakovanje praha kojim ćeš sutra na poslu da prizoveš novac uoči važnog sastanka ili ćeš pak po ljubavni parfem kako bi sigurno zaveo ljubav svog života koju si najzad pozvao na večeru. U kutijici dobiješ sve što ti treba i kod kuće samo pratiš recepturu. Nema greške. Osim što moraš zaista da veruješ u to. Sve i da je u pitanju najobičniji placebo, to je tvoja stvar. Vera pomera planine, zar ne? Tako bar kažu…“

11693956_946884961999491_573205266203476944_n

Postoji nekoliko važnih pravila kada su ovi ezoterični proizvodi u pitanju, a prvo i najvažnije je – oni se nikada ne jedu.

„To su uglavnom razni prahovi, parfemi, kreme, sapuni… Ne proizvodi se ništa za internu upotrebu, to je strogo pravilo. I ništa od tih proizvoda se ne nanosi na glavu. Ona se smatra izvorom energije i snage, pa sve što se koristi može da se koristi samo od vrata nadole.“

Među brojnim zanimljivim stvarima koje primećuje, Thais ističe i kako ovakav način života, bez obzira na to što je usko povezan sa afro-brazilskim religijama, ne sadrži mnogo moralnih načela.

„Postoje proizvodi koji će tebi doneti korist, ali će meni naškoditi. Ili obratno. Ako ja hoću nekog momka, kupim parfem i dobijem ga. Ali šta je sa njegovom devojkom? Ona je trebalo na vreme da kupi proizvod koji će da zaštiti njihovu vezu, a ako sam joj ga ja već preotela, onda mora da potraži proizvod druge vrste. I tako u nedogled. Ako se igraš sa ovim, uvek moraš da budeš na oprezu i da znaš da postoje proizvodi za svaku svrhu! Zar nije to genijalna marketinška ideja?“

Nijedan od ovih proizvoda ne dobija se besplatno, već postoje utvrđene cene koje u zavisnosti od zahteva na tržištu mogu da variraju. Svaka prodavnica mora uredno da plaća svoj porez, pa iako vlasti nisu oduševljene ovim biznisom, ne mešaju se dok se pare slivaju u kasu. Zanimljivo je kako su nekada klijenti u ovim prodavnicama bili isključivo pripadnici niže klase. Međutim, kako su vremenom počeli da se penju na društvenoj lestvici, tako je počela da raste i popularnost ovih proizvoda.

10924648_950768864944434_7076467509557339787_n

I dok razgovaramo o vlaškoj magiji i srodnim stvarima na Balkanu, Tais uočava mnoge sličnosti, a meni u prvi mah pada u oči to koliko su brazilski proizvođači organizovaniji i dovitljiviji. Prvenstveno kada su pakovanja ovih proizvoda u pitanju.

U galeriji „Bartcelona“ može se videti pregršt fotografija ovih proizvoda koje je Tais godinama fotografisala dok je istraživala ovu neobičnu pojavu. Na nekima od njih nalaze se veoma moderne ilustracije, dok su pojedini ukrašeni likovima svetom Đorđu ili Isusu.

Tais mi ponavlja kako postoje dobro utvrđena pravila za dizajn pakovanja ovih proizvoda, ali pre toga želi da objasni religijsku pozadinu cele priče.

„Afro-brazilske religije su najviše povezana sa ovim stvarima. To su relgije nastale mešanje božanstava koje su doneli robovi sa, najčešće, katoličkim tradicijama“, priča ona otkrivajući kako nju najviše fascinira Umbanda relgiija. „U tim religijama boje igraju važnu ulogu. Svaka boja ima preciznu i veoma važnu  simboliku, pa se proizvođači drže toga. Primera radi, sveti Đorđe kod katolika, u ovom slučaju je Ogun, i on se povezuje sa crvenom bojom. Jedan od proizvođača sa kojim sam sarađivala hteo je da unapredi recepturu, da je osavremeni, ali mu je proizvod ispao zelenkaste boje, pa je počeo da ga pakuje u kutiju slične boje. Ali niko nije hteo da ga kupi. Svi su tražili ’onaj crveni’. Onda je on morao da dodaje još neke sastojke da bi dobio željenu boju, naručio je i novi dizajn sa slikom sveca na crvenoj pozadini i napravio je bum!“

11713807_949661608388493_6099013350622793580_o

Dok su pakovanja za proizvode namenjene rešavanju ljubavnih jada uglavnom „savremeno“ dizajnirana, sa ilustracijama modernih ljudi, Tais kaže kako bi bila bliža savremenim potrošačima, ona koja treba da vas štite od neprijatelja, pomognu vam u borbi protiv urokljivih pogleda, imaju nešto drugačiji dizajn.

Njima uglavnom dominiraju sveci jer ljudi veruju da su takvi problemi rešivi jedini uz pomoć svete ruke. Zbog toga se na pakovanjima ovih proizvoda uglavnom nalazi Ogun, odnosno sveti Đorđe. Ovakva podvojenost svečeva sasvim je normalna u Brazilu, tvrdi Nais. Ono što je, recimo, Isus za katolike, Afro-Brazilcima je Ošala (Oxala).

„Evo kako se to desilo“, objašnjava Tais. „Robovi su doneli svoja božanstva iz Afrike, zajedno sa predmetima koji ih za njih vezuju. Ali, te predmete morali su često da kriju od robovlasnika, jer su se ovi plašili svega nepoznatog pa se moglo desiti da ih zbog toga ubiju. Zato su robovi te predmete, toteme, krilii u katoličkim spomenicima, ikonama i statuama. Tako su za svoje vlasnike slavili Isusa, devicu Mariju i druge, a u stvari su slavili svoje bogove iznutra. To je dovelo do haosa i mešavine svetaca i religija, tako imamo one koji imaju katolička obličja ali znače mnogo i Afro-Brazilcima. Što proizvođačima ide na ruku, jer proizvode sa njihovim likom kupuju i jedni i drugi!“

Izložba „Brazilska upakovana čuda“ Tais Medine postavljena je u galeriji Bartcelona do 18. jula. Radno vreme galerije je radnim danima od 14h do 19h i subotom od 12h do 16h.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s