Jul u Pragu – Bajka o Zlatnom gradu na +40°C

IMG_20150703_154051

(Tekst i foto: Mladen Savković)

Tih dana temperatura u Pragu bila je tolika da su poneki (nažalost ne mnogobrojni) restorani širom grada, nenaviknuti na vrućine, vidno isticali oznake da uz tradicionalan češki ručak, hladno pivo i besplatan internet, svoje goste mogu da počaste i klimatizovanim prostorijama. Prvi dani jula, zvanično najtopliji dani ove i poslednjih nekoliko godina, izvukli su na ulice Praga kamione sa tenkovima vode koji su se lenjo vukli širokim bulevarima i vijugavim, uskim ulicama, rashlađujući stanovnike češke prestonice i njihove brojne goste.

Ali uprkos toplotnom udaru nismo se dali omesti u istraživanju jednog od najposećenijih evropskih gradova, već smo iz sata u sat pokušavali da udahnemo što više Praga i zadržimo ga u sebi dok nas prekriva talas turista iz celog sveta.

Negde između zamišljanja želja nasred Karlovog mosta i uvlačenja u udobne Kafkine cipele, iznad prkosne Vltave a ispod kazaljki Astronomske kule, Prag nam se otvorio i premda bez mnogo pozlate dokazao da još uvek sa ponosom nosi epitet „Zlatni grad“.

IMG_20150703_153733

Postoji nešto čudno u tih tridesetak statua koje se izdižu iznad Karlovog mosta, sazdanog još u XIV veku. Originalne statue, postavljene krajem XVII veka kako bi svece i katoličanstvo približile ljudima,  danas se zapravo čuvaju u muzejima i galerijama širom grada, a na mostu stoje kopije koje posetioci Praga, bez obzira na to u kojeg Boga veruju ili ne, dodiruju ne bi li im se tako ostvarile želje.

Zanimljivo je gledati kako se, predvođene turističkim vodičima, grupe turista okupljaju oko različitih statua, verujući da baš ta na koju su „stručno“ upućeni dovodi do ostvarenja želje. Najviše ih je pak ispred statue Sv. Jana Nepomuka, zaštitnika Češke i Praga, koji je stradao od strane kralja Vaclava IV, jer u skladu sa svojim svešteničkim pozivom nije želeo da mu otkrije ispovesti kraljice. Kralj ga je držao neko vreme u tamnici, da bi ga posle višednevne ćutnje ubio, a njegovo telo zapalio i bacio sa mosta u Vltavu.

IMG_20150702_123030

Legenda, jedna od brojnih na koje su Pražani toliko ponosni, a koje turisti sa uživanjem gutaju, kaže da je te noći, 20. maja 1393. godine kada je Sv. Jan ubijen, na mesto gde je bačen u Vltavu palo sedam zvezda. Danas se iznad tog mesta, na obodu Karlovog mosta, izdiže Lorenin Krst koji, gle čuda, takođe ima moć da ispuni želju svakom ko ga dodirne.

Jedna od greški koje možete da napravite jeste ta da se ka Karlovom mostu uputite oko podneva. Ne samo da je sunce tada visoko na nebu, pogubno po vašu svest, već mostom tada „krstari“ i najveći broj turista, pa je sve njegove lepote, dok se šetate praćeni zvucima džezera stacioniranih na početku mosta, prilično teško otkriti.

IMG_20150703_153020

A most zaista zavređuju svu pažnju i sa razlogom važi za jednu od omiljenih turističkih atrakcija, baš kao što sa razlogom nosi ime Karla IV, vladara Svetog rimskog carstva i jednog od omiljenih čeških vladara. Upravo je za vreme njegove vladavine tokom XIV veka Prag postao Zlatni grad, koliko simbolično, toliko i istinski. Potomak čuvene češke dinastije Pršemislovaca, školovan u Parizu, Karlo IV je uveo Prag u zlatno doba razvoja čineći od njega tada treću najvažniju prestonicu u Evropi, a legenda uz to kaže da je upravo on naredio da se pozlate krovovi praškog kraljevskog grada.

IMG_20150702_115935

Zlatni grad danas diše nešto rasterećenijim životom, dok na leđima vuče terete burne istorije. Pražani sa ponosom vole da istaknu kako je u pitanju grad koji je u prošlosti bio najmanje razaran, bar kada je stari kontinent u pitanju. To je s jedne strane zaista za pohvalu, dok bi pokoji cinik primetio kako je Prag svoj izgled sačuvao olakim predajama osvajačima i neretkim sklapanjem brojnih diskutabilnih saveza.

Ali grad se iz svega izvukao tek sa pokojim ožiljkom koji ga samo čini još lepšim, i sada dostojanstveno stari poput kvalitetnog češkog vina, koje nekako uvek pada u drugi plan iza nadaleko čuvenog lokalnog piva. Globalizacija je učinila svoje pa se sada omiljene vrste češkog piva mogu pronaći i u Beogradu. Ipak, krigla hladnog tamnog Kozel piva bogatog ukusa okrepiće vas dok se od ranog jutra do kasno uveče budete šetali Starim gradom (Stare Mesto).

IMG_20150703_101842

Zaputite li se od Starogradskog trga (Staromestske namesti) u bilo kom pravcu, Prag će vas šarmantnim uličicama odvući u neki od svojih džepova na istorijsku lekciju ili dve. Već na samom trgu dočekaće vas spomenik Janu Husu koji je spaljen na lomači 1415. godine jer je želeo da u crkvenim redovima izvrši reofrmu. Rektor Praškog (kasnije Karlovog) univerziteta celog života borio se protiv korupcije u crkvi, a njegovo pogubljenje izazvalo je velike husitske sukobe u kojima su se njegovi sledbenici suprotstavili Rimu. Danas se 6. jul, dan kada je pogubljen, slavi kao nacionalni praznik, a tokom celog ovogodišnjeg leta širom Praga organizuju se najrazličitije svečanosti u čas šestote godišnjice njegove smrti.

Raskošna Pariska ulica, krcata brojnim radnjama poznatih modnih brendova od trga će vas odvesti do jevrejske četvrti Josefov, u čijem se središtu nalazi Staro jevrejsko groblje. Danas se procenjuje da je ovde sahranjeno čak 200.000 ljudi, i to jedni preko drugih, pa su celo groblje preplavili načičkani nadgrobni spomenici od kojih je najstariji podignut čak 1439. godine. Jevreja u Pragu danas ima svega nekoliko hiljada, iako su svojevremeno važili za jednu od najbrojnijih jevrejskih zajednica u Evropi, a najveći broj njih okuplja se oko Staronove sinagoge, najstarije još uvek funkcionalne sinagoge u Evropi.IMG_20150703_201054

IMG_20150704_101413

Još jedan krak od Starogradskog trga, kojim dominira Tinska crkva, vodi vas do Gradske većnice, raskošnog secesionistiškog zdanja umetnika Alfonsa Muhe, omiljenog među Pražanima. Na nju se naslanja Barutna kula iz XV veka, pored koje vas put dalje vodi do Vaclavljevog trga (Vaclavske namesti). Ovaj trg, nekada pijaca na kojoj su se prodavali konji, mesto je za koje se vezuju brojni istorijski događaji. Poslednji u nizu svakako je Plišana revolucija kojom je 1989. godine zadat konačan udarac komunizmu u Češkoj. Trg okružuju brojne velelepne palate, mahom izgrađene početkom XX veka, a sa balkona lista „Slobodna reč“ Vaclav Havel se obraćao prodemokratskim demonstrantima. Vrhom trga dominira raskošno zdanje Narodnog muzeja, ispred kojeg je smešten spomenik Sv. Vaclavu, princu iz dinastije Pršemislovaca, kod kojeg se brojni Česi danas sastaju.

IMG_20150703_112839 IMG_20150703_105332

A ukoliko se od Starogradskog trga zaputite krivudavom Karlovom ulicom dalje do Karlovog mosta, kada siđete sa te istorijske razglednice na drugom kraju čekaju vas Mali grad (Mala strana), Kraljevski zamak (Kralovsky palac) i Hradčani (Hradčany)… I sasvim drugačija praška priča…

IMG_20150703_130820

Neobična poruka zatekla je Ključaonicu na fejsbuku jedne subotu ujutru. Bila je to prva poruka koju je Ključaonica primila, ujedno i prvi poziv na druženje. I to kakvo.

Ispostavilo se da jedan od boljih (ako ne i najbolji) sladoled u Pragu pravi tim koji korene vuče iz Srbije. Biljana Dimitrijević pisala nam je sa željom da se upoznamo i otkrijemo Prag njenim očima, te nas je ugostila u poslastičarnici „Angelato“, jednoj od dve koje već godinama rashlađuju Pražane i turiste podjednako dobro kao i lokalno pivo. Ako ne i bolje, onda sigurno slađe…

IMG_20150704_131453

Već osam godina Biljana i njena porodica prave sladolede u poslastičarnici u samom centru Praga (Rytirska 27), a od prošle godine „Angelato“ je dobio još jednu kuću i to na Ujezdu, s druge strane Vltave.

„Za mene su po dolasku u Prag najveći šok predstavljali ljudi“, otkriva nam Biljana dok isprobavamo različite ukuse sladoleda. Kombinacija maslinovog ulja i bosiljka iznenađujuće je dobra, ali ne toliko koliko neočekivano osvežavajući ogrozd. Tu je i neizbežna malina koja se, naravno, uvozi iz Srbije.

IMG_20150704_131412

„Trebalo mi je vremena da ih prihvatim takve kakvi su, jer je u pitanju zaista velika razlika u mentalitetu. Kada ga pitaš kako si, Čeh ti nikada neće reći kako je zaista, već će uvek reći da je dobro. Bilo da se oseća odlično ili nikako, on će uvek biti kratko i jasno – dobro. A mi volimo da se otvorimo, čak i strancima. Volimo da pričamo, makar i ako ćemo samo da kukamo“, uočava ona. „Ali kada te jednom puste u svoj svet i kada postanete prijatelji, Česi će vam biti verni i odani do kraja. Tako da se isplati truditi se oko tih odnosa, jer se oni mogu razviti u prava prijateljstva.“

IMG_20150704_132738

Ono što takođe uočava jeste to da u „Angelato“, možda baš zbog atmosfere koju su sami stvorili, ljudi osim zbog neobičnih sladoleda dolaze i zbog razgovora, zbog priče, zbog vedrine kojom ovaj raj za sladokusce odiše.

Smešten u Malom gradu, „Angelato“ se nalazi u neposrednoj blizini uspinjače koja vas vodi do vrha brda Petršin (Petrinske sady), jednog od omiljenih izletišta turista, gde se nalazi veliki ružičnjak, Strahovski manastir, Zid gladi… Penjući se do vrha brda žičarom, pred vama se pruža magičan pogled dostojan Praga, koji je najlepši kada sunce zalazi i kada se sunčevi zraci prelamaju na krovovima starih zdanja. Mali grad pod vama krije boemske ulice i restorane, čuveni Zid Džona Lenona i još čuveniji Muzej Franca Kafke, Kampa park koji je idealan za popodnevno opuštanje i dremku, a iz kojeg pogled preko Vltave i desetina pedalina puca na Stari grad…

IMG_20150704_161030 IMG_20150703_171456

IMG_20150704_152640

A ukoliko se u Pragu zadesite kada je mesec pun, ne propustite priliku da šetajući Nerudovom ulicom pozdravite demone koji plešu uz zvuke triju violina sa kuće na broju 12. Ako je verovati još jednoj legendi, tri demona pod svetlošću punog meseca plešu Nerudovom ulicom, praćeni violinama koje na fasadi pomenute kuće označavaju da je tu početkom XVIII veka živela porodica koja je izrađivala ove instrumente.

IMG_20150703_230722

Naime, praške kuće počele su da se obeležavaju brojevima tek krajem XVIII veka, kada je taj sistem po uzoru na Beč uvela Marija Terezija. Do tada su kuće iznad vrata imale simpatične simbole koji su ukazivali na to ko u kući živi i čime se bavi. Većina takvih kuća i danas je sačuvana u Nerudovoj ulici. Primera radi, kuća na broju 47 poznata je i kao Kuća dva Sunca, a u njoj je upravo rođen Jan Neruda, jedan od omiljenih čeških pesnika. Nemojte se iznenaditi kada vas iznad vrata jedne od kuća doćeka crveno jagnje, za koje se veruje da ima alhemijsko značenje. Mnogi će vam reći da je u pitanju možda bila i šala, baš kao što je slučaj i sa zelenim jastogom, a ima i onih koji veruju da zlatni točak na jednoj od kuća takođe ima alhemijsko značenje.

IMG_20150704_193201 IMG_20150704_193831

Živopisna Nerudova ulica, koja još uvek čuva tragove nekadašnjeg burnog umetničkog života, počinje od Malostranskog trga (Malostranske namesti), gde je zgodno uhvatiti jedan od starih crvenih tramvaja i napraviti krug po Pragu, uživati u vožnji različitim delovima grada, prelasku preko nekog od mostova koji presecaju Vltavu, izgubiti pojam o vremenu i jednostavno udsati Prag sa svim svojim čarima.

Nerudova ulica brojne znatiželjnike vodi dalje do Praškog zamka i Hradčana, brda na kojem su smeštena brojna zdanja koja poput magneta privlače turiste sa svih meridijana. Nebo pred vama paraju visoki tornjevni Katedrale Sv. Vida, za koju Česi vole da kažu kako je građena ceo vek, računajući i vreme kada je tu nekada bila sasvim obična crkvica. U ovoj katedrali, koja zbog materijala izgradnje vremenom spolja poprima neobičnu crnu boju, nalaze se zbilja veličanstveni mozaici, dela Alfonsa Muhe, kao i Zigmund, najveće zvono u Češkoj, teško šesnaest tona.

IMG_20150702_105327 IMG_20150702_112021

Deo Praškog zamka je i čuvena Zlatna ulica u kojoj su negada šarene, male kuće, naseljavali kraljevi zlatari, ne bi li izbegli plaćanje poreza koji nije važio za zlatare unutar zidina zamka. Tu su i velelepne bašte i letnjikovci, a posetioci mogu da se prošetaju i pored Vladislavljeve sale i prozora kroz koje je, kako to simbolično kažu, renesansa ušetala u Češku. Važnu ulogu u češkoj istoriji igraju i prozori Stare kraljevske palate, kroz koje su još od 1419. godine osuđenici za kaznu izbacivani. Protestanti su tako 1618. godine u jurišu na palatu kroz prozor Vladislavljeve sale izbacili i dvojicu katoličkih upravitelja, kao i njihovog sekretara. Ovi su preživeli samo zato što je ispod prozora bila gomila konjske balege, premda su katolici to iskoristili na svoju stranu, tvrdeći kako ih je spasao sam bog. Ovaj događaj, poznat kao Treća praška defenestracija bio je od velikog značaja za izbijanje Tridesetogodišnjeg rata…

IMG_20150703_122943

Stepeništem starog zamka možete se spustiti do malostranskih ulica i obala Vltave, gde je u hladu lipa preporučljivo ručati u nekoj od lokalnih kafana. Češka kuhinja ne donosi mnogo iznenađenja u odnosu na balkansku, ali uz obavezne kobasice, rebarca ili pačetinu preporuka je sladak kupus koji kuvan uz začine u sirćetu poprima tamno ljubičastu boju.

Brojni restorani u vreme ručka nude menije koji za deset do petnaest evra obuhvataju neko od tradicionalnih čeških jela, uz neizbežne knedle, salatu, pivo, pa čak i dezert. Iako nam je po dolasku u Prag sugerisano kako se ovde više pije pivo nego voda, već posle nekoliko obroka postalo nam je jasno da takva smela tvrdnja nije daleko od istine. Ono što ostavlja negativan utisak jeste neljubaznost osoblja u mnogim restoranima. Čini se kao da im je muka od silnih turista koji Prag, i to ne na zanemarljivom nivou, održavaju u životu…IMG_20150704_165210U Pragu bi svakako vredelo obići i Loreto ili Manastir sv. Ane, prošetati Novim ili Gornjim gradom, zavrteti pred sobom komunističke obrise grada baš kao i one koji ubrzano niču sa oznakom „dobrodošli u XXI vek“. Ali teško je sve praške kutke sabiti u posetu od nekoliko dana.

IMG_20150705_045540Međutim, zaista bi bila velika šteta otići iz Praga, a ne dočekati bar jedan izlazak sunca na Karlovom mostu. Čuvena gradska atrakcija svoje pravo lice otkriva tek u jutarnjim satima, kada kamene pločnike ne gaze stotine turista koji su guraju između štandova sa suvenirima, kada se preko krovova Staro grada pomaljaju prvi zraci sunca, dok se sa Vltavom bore jata labudova, ploveći uzvodno, prkoseći brzacima reke svojom gracioznošću i lepotom, baš kao što Prag prkosi vremenu svojim suptilnim šarmom i neospornom magijom.

IMG_20150705_045225 IMG_20150705_043118


Koracima Kafke, dok gledamo Smrt u očiIMG_20150705_113922

Narednih dana na Ključaonici ćete moći da pročitate tekstove o nesvakidašnjim izložbama koje smo posetili u Pragu, bilo da smo se njihali na pramcu Nojeve barke ili se duboko pod zemljom pitali kakvo je lice Smrt poprimila ovih dana…  Naravno, tu je i nezaobilazni Muzej Franca Kafke koji ne samo da donosi uvid u složenu i zanimljivo intrigantnu ličnost jednog od najznačajnijih pisaca XX veka, već otkriva i lice jedinstveno lice Praga, grada koji su u ovom muzeju otkriva Kafkinim koracima.


CenovnikIMG_20150703_150457

Prag // autbous + 3 noćenja sa doručkom – 75e + 690RSD za kupon
Napomena – 1e = 27 CZK
Gradski prevoz // metro, autobus, tramvaj – 25 CZK za 30 minuta; 35 CZK za 90 minuta
Pivo točeno (0,5) – 35-40 CZK
Ručak u restoranu Blatnice (Stari grad) :
Meni 1 // supa, rebarca u sosu od rena i senfa, štrudla sa jabukama – 199 CZK
Meni 2 // pačetina sa kupusom, knedlama i sosevima, salata, štrudla sa jabukama – 219 CZK
Ručak u restoranu Tri stoleti (Mala strana):
Svinjetina na seoski način sa lukom i slaninom, dve vrste kupusa i prilozi – 189 CZK
Zelena salata sa paradajzom i gorko-slatkim prelivom – 69 CZK
Ulaznice:
Muzej Franca Kafke // odrasli – 200 CZK; studenti i penzioneri – 120 CZK
Narodni muzej // ulaznica za sve izložbe 160 CZK
—>> PREPORUKA —>> Vodič „Top 10 Prag“, DK / Mladinska knjiga – 1.249RSD

(Sve fotografije priložene uz tekst usnimljene su novim smartfonom Alcatel OneTouch Idol 3 .)

Advertisements

One Comment Add yours

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s