Ovog leta Muzej Vuka i Dositeja u Beogradu postao je prvi „pet friendly“ muzej u Srbiji. Da li će i ostali muzeji pratiti njegov primer i otvoriti svoja vrata posetiocima i njihovim kućnim ljubimcima?

Piše: Mladen Savković

Nakon što je nedavno završena potpuna renovacija Muzeja Vuka i Dositeja, ta ustanova otvorila je ovog leta stoja vrata i za posetioce koji žele da obiđu stalnu postavku i aktuelne izložbe u pratnji svojih ljubimaca. Tačnije, za ljubimce su otvorena vrata raskošnog dvorišta muzejskog danja u srcu Dorćola, kako navode iz Muzeja.

„Muzej Vuka i Dositeja – prvi pet friendly muzej u Srbiji, ugostiće vaše ljubimce svake druge nedelje tokom letnjih meseci. Dok vi razgledate stalnu postavku, oni će uživati u hladovini naše bašte, uz činiju vode i igračku“, navodi se u saopštenju Muzeja.

Prvo druženje sa ljubimcima u Muzeju je odžano 12. jula, dok je sledeće zakazano za 9. avgust. Ulaz u Muzej Vuka i Dositeja na ova druženja je besplatan, a tokom prvog druženja gotovo svi dovedeni ljubimci bili su psi. Kako za Ključaonicu kaže v.d. direktora ove ustanove Eliana Gavrilović, zaposleni u muzeju došli su na ovu ideju kako bi privukli novu publiku, ali i iskoristili lepo vreme za druženje u dvorištu Muzeja.

„Imamo divnu baštu i šteta je ne iskoristiti je po ovako lepom vremenu“, tvrdi ona. „Prvo druženje sa ljubimcima prošlo je odlično, bez ikakvih problema. Naši posetioci doveli su svoje socijalizovane ljubimce, a mi smo ih dočekali sa vodom, keksićima i igračkama. Dok smo mi obilazili postavku, ljubimci su se pod nadzorom naših zaposlenih zabavljali u dvorištu.“

Gavrilović navodi kako za sada nisu razmatrali mogućnost da sličan program organizuju i u samoj zgradi Muzeja, pa da ljubimci iz dvorišta tokom hladnijih dana sa svojim vlasnicima mogu da uđu i unutra.

„Ova akcija deo je našeg programa Muzej u srcu grada kojom tokom letnjih dana ispitujemo šta je to što naše komšije i ostali posetioci muzeja očekuju i žele od nas“, objašnjava ona dodajući da su za sada sve opcije otvorene.

Muzej Vuka i Dositeja deo je Narodnog muzeja, čija je glavna zgrada već godinama pod rekonkstrukcijom. Lidija Ham, zadužena u Narodnom muzeju za odnose s javnošću, izjavila je za Ključaonicu da bi i ostala zdanja muzeja, poput Galerije fresaka ili glavne zgrade Narodnog muzeja, posle rekonstrukcije mogla da dobiju „pet friendly“ oznaku, ali je to u ovom trenutku neizvesno.

„Mi se svakako krećemo u tom pravcu i trudimo se da za svaku grupu posetilaca osmislimo zanimljiv program. Tako smo za naše komšije organizovali progam Muzej u komšiluku, za najmlađe i najstarije priredili smo druženje pod nazivom Muzej za bake, deke i unuke…“, navodi Ham.

Još uvek je neizvesno da li će ovaj trend pratiti i ostali muzeji u Beogradu. Muzej istorije Jugoslavije, najposećeniji u zemlji, za sada nema takve planove. U razgovoru za Ključaonicu rečeno nam je da muzej trenutno ima druge prioritete, a da za sprovođenje „pet friendly“ akcije trenutno nema uslova ni finansija. O kakvim je posebnim uslovima reč, nismo uspeli da saznamo.

Iz Muzeja grada Beograda rečeno nam je da se o otvaranju vrata za posetice sa ljubimcima za sada ne razmišlja, jer takvih zahteva do sada nisu imali.

„Još uvek nismo imali posetioce koji su želeli da obiđu naše postavke zajedno sa ljubimcima“, tvrdi Marija Stošić, portparolka Muzeja grada Beograda. „Međutim, arheološko nalazište u Vinči mnogi ljudi obilaze sa ljubimcima tokom izleta, a tamo su čak naši zaposleni pripitomili jednog psa o kojem vode računa.“

S druge strane, brojne beogradske galerije i kulturni centri iako ne poseduju zvanične „pet friendly“ sertifikate, rado primaju posetioce i njihove ljubimce.

„Ne sećam se da smo ikada imali posetioce sa ljubimcima u bioskopu, ali naše galerijske prostore često obilaze ljubitelji umetnosti koji dolaze sa ljubimcima. I do sada nismo imali nijedan problem“, priča za Ključaonicu Ana Đokić iz Kulturnog centra Beograda.

Jedan od ljubimaca koji se često može videti na izložbama svakako je pas Lupo, čiji je vlasnik fotograf David Pužado, osnivač beogradske galerije Bartcelona, koja ovog avgusta slavi svoj prvi rođendan. Oni koji dođu u Bartcelonu uglavnom će zateći i Lupa, a ukoliko Davida sretnu na nekom od kulturnih dešavanja u gradu, velika je mogućnost da se, ako ne uz njegovu nogu, tu u blizini nalazi i Lupo.

„Već dve godine živim u Beogradu, a skoro isto toliko dugo je i Lupo kod mene. Mislim da je on jedan od pasa koji posećuje najviše izložbi u Beogradu“, šali se David objašnjavajući kako ga Lupo svuda prati u stopu.

„Tamo gde on nije poželjan, rekao bih da nisam ni ja“, nastavlja ovaj fotograf. „Do sada smo imali raznih iskustava… U većini slučajeva možemo da uđemo na izložbe bez problema, ali se dešavalo i da nam nisu dozvolili da uđemo zajedno. To mi se čak desilo i na jednoj izložbi gde su bili postavljeni i moji radovi.“

Iz njegovog iskustva najviše problema ima sa čuvarima u galerijama, za koje tvrdi da „sebi daju više ovlašćenja nego što imaju“, pa se tako desi da u pojedine galerijske prostore nekada može da uđe, a nekada ne.

„Svakako je dobra vest da i muzeji razmišljaju o ’pet friendly’ akcijama, jer je dobro da se što više prostora otvara za što publiku, ali i vlasnici treba da budu svesni svoje odgovornosti, iako ponekad nisu“, zaključuje on.

Jedno od mesta koje često posećuje je Kulturni centar Grad. Iz tog kulturnog centra poručuju da su kod njih ljubimci uvek dobrodošli. Kako kaže Bojana Ljubišić, ljubimci u KC Gradu mogu da se šetaju i galerijskim prostorom kao i baštom. I sama vlasnica psa, ona navodi da ne voli da ga vodi sa sobom na izložbe i slične događaje, jer je mišljenja da je psu u galeriji dosadno.

„Ali je svakako dobro da možeš da uđeš negde i sa ljubimcem, jer nekada jednostavno moraš da ga povedeš sa sobom“, smatra Bojana.

Felinološko udruženje Le Petit pokrenulo je pre dve godine akciju „Pet Friendly Beograd“, sa namermo da se označe svi „pet friendly“ ugostiteljski objekti u Beograd i podstaknu ostali da slede pozitivne primere. Međutim, kako nam je kazao Miloš Arizović iz Le Petit-a, za kampanju osim tapšanja po ramenu nisu dobili nikakvu pomoć od nadležnih institucija, iako se „razni (partijski) kadrovi po medijima hvale kako su baš ni pokrenuili akciju“. Zbog toga na pitanje da li nameravaju da akciju prošire i na institucije kulture, odgovara: „Ne planiramo javno ništa, sve što radimo biće izvedeno u tajnosti – ne želimo više da bilo kome dajemo materijal da se kiti našim perjem.“