ŠUŠUR 2015: Pravda za ljubiće i krimiće

„Iako je profa trabunjala o društvenom značaju i filozofirala o psihološkoj unutarnjoj drami, knjižurine sam pročitala jer sam od cijelog sata književnosti zapamtila ’ljubav, ljubavnik, Rusija, snijeg’ i ’podstanar, hladnoća, sjekira’.“

Tanja Mrvak_SUSUR 2013

(Piše: Mladen Savković / Foto: Šušur)

Njih je pet, poreklom iz Hrvatske i Srbije, trenutno rasejane na različitim evropskim meridijanima, ali već četvrto leto za redom na Korčuli organizuju ŠUŠUR! – festival od riči. Ovog leta okupljaju se 9. i 10. avgusta i među zidinama starog grada Koručule listaće ljubiće i krimiće i prelistavati sve ono što do sada znamo ili samo naslućujemo o ovim književnim žanrovima, uz pomoć brojnih gostiju iz celog regiona: Ante Tomić (HR), Rumena Bužarovska (MK), Mirjana Novaković (SR), Vladimir Arsenijević (SR), Stefan Bošković (CG), Kejt Mičel (HR), Srećko Horvat (HR).

Šušurete su Jana Dolečki, Marina Giunio, Nevena Janković, Nataša Janković i Danka Dimitrijević, a za Ključaonicu govore o tome kako se zakuvava jedan „festival od riči“ i zbog čega je do sada prilično uspešnom receptu ove godine dodat prstohvat letnjih ljubavi i kašika ili dve (ne)rešivih misterija.

susur

Ključaonica: Zašto ste baš izabrali ljubiće i krimiće za temu ovogodišnjeg festivala? Knjige iz oba žanra se često ističu kao „savršeno štivo za leto“, ali se isto tako još češće potcenjuju od strane kritike.

Nevena: Kada biramo temu za festival, uvek imamo na umu gde se on dešava. Šušur se ugodno smestio u staro gradsko jezgro grada Korčule, specifično po svom neotuđivom nasleđu koje nam svake godine donosi novu temu. Kako smo godinama letovale na Korčuli, istraživački proces, pomalo voajerski, mada spontan, poprilično je precizno mogao da mapira neke od redovnijih pojava na ostrvu. Festival smo prve godine posvetile fenomenu islomanije, opsesivnom otkrivanju ostrva, njihovom magnetskom privlačenju, ali i životu na prislinoj kulturnoj margini, „zaotočenosti“ njegovih žitelja, tj. izolaciji i skrajnutosti sa cetnralne mape. Takođe smo govorili i o književnoj formi putopisa kojom se služio i sam Marko Polo, srednjovekovni sugrađanin Korčulana, koji je svoja putovanja u nove svetove ovekovečio putopisom „Milion“. Drugo izdanje festivala smo posvetile socio-kulturloškom fenomenu „dalmatinskog galeba“ i efemernosti letnjih ljubavi. Naime, kako ni jedna od nas pet organizatorki ne živi na Korčuli, imale smo prilike da osetimo i na ličnom primeru kako je to kada „furešta“ dođe na letovanje… U Korčuli smo se takođe upoznale i sa pesničkim stvaralštvom koje je daleko pravazišlo lokalni karakter (ovaj otok je iznedrio i pesničke veličine kao što je Danijel Dragojević iz Vela Luke), te smo prošlogodišnji festival posvetile poeziji i ugostile beogradsko Pesničenje, uključivši i veliki broj lokalnih i regionalnih pesnika.

Ovogodišnja tema je takođe rezultirala višegodišnjim istraživanjem „u lokalu“. Gledajući plažnu literaturu među prijateljima, lokalnim žiteljima, ali i sezonskim posetiocima, uočile smo i određeni šablon pri biranju knjiga za letnju sezonu. „Ljubići i krimići“ su vladali plažama u svojim najrazličitijim oblicima, mekom ili tvrdom „pakovanju“, u sredini novina ili sa pečatima biblioteka. Tematike su varirale od ozbiljnih političko-istorijskih intriga, do ljubavnih i erotskih vikend romana. U tom odabiru su se preplitala najrazličitija imena svetske i domaće književne scene, afirmisanih i manje afirmisanih autora, manje ili više kvalitetnih ostvarenja, ali pre svega, žanrovski donekle determinisani. Sa gostima ovogdišnjeg Šušura ćemo upravo i razgovarati o „položaju“ ovih žanrova na književnim scenama, kao i o njihovoj upotrebi danas i njihovom širokom tumačenju. Kada pogledamo unazad, upravo su neki od najboljih ljubića i krimića postali i klasici svetske književnosti.

Literarni performans_Jordan Cvetanovic_Susur 2012

Koji je vaš omiljeni ljubić, a koji krimić?

Danka: „Čudo u Poskokovoj Dragi“ Ante Tomića (2 in 1, i krimić i ljubić)

Jana: Krimić – „Ubojstvo u Orient Expressu“ Agate Kristi

Nevena: Krimić – „Tito je umro“, politički triler Mirjane Novaković. Takođe bih preporučila izbor koji nude izdanja biblioteke Balkan Noir koju je pokrenuo list „24 Sata“ u Hrvatskoj. Ljubić – zanimljiva mi je ideja nedavno pokrenutog vikend romana u nastavcima Before After bloga pod nazivom „After kod Tifanija“. Taj način objavljivanja sadržaja je znatno bliži mlađim generacijama, te verujem da dotano može da doprinese senzibilizaciji mladih i za ovu vrstu štiva.

Marina: Ljubić – bilo koja kuharica; krimić- sve od Martija Misterije

Nataša: Ljubić – Gospodin Darsi i mi je utemeljio predimenzionirana očekivanja od suprotnog pola svojom čestitošću u romanu Džejn Ostin „Gordost i predrasude“.

Da li su krimići danas i dalje muška igra, a ljubići strogo rezervisani za žensku publiku?

Nataša: Sve sa čime se danas suočavamo govori da živimo u društvu u kome izvesne civilizacijske odredbe o jednakosti uopšte, ne samo polova, ne uspevaju da zažive, opstaju deklerativno i retko su implementirane u svakodnevicu. Ni umetnost, ni kultura nisu u potpunosti imune na ove “narodne boljke”, ali se čini da ta reka kreativnih umova uspeva da  funkcionište u paralelnom domenu, ne obazirući se na društvene klišee. Posmatrajući ex-Yu teritoriju kao jedinstven kulturni prostor, uočavamo da žanrovi nisu polno određeni, niti u kontekstu stvaralaca, niti u kontekstu književnih konzumenata.

Mirjana Novaković je autorka fantastičnog trilera „Tito je umro“, a mladi autor iz Crne Gore Stefan Bošković specifičnim stilom pronalazi put do Šušurove večeri „Ljubića“.  S druge strane ova dva žanra semeđusobno ne isključuju.

Likovna radionica za decu_SUSUR 2012

Da li mislite da bi se novoj, mlađoj čitalačkoj publici „Ana Karenjina“ mogla predstaviti kao idealan ljubić, a recimo „Zločin i kazna“ kao napeti krimić? Imate li neku ideju kako to učiniti?

Marina: Ako će ikoga odobrovoljiti da pročita te kapitalne romane, zašto ne? Da imam razred mladih u jeku puberteta, to je upravo ono što bih im predložila. Na neki način, sličan je bio razlog da ih i sama pročitam za lektiru. Iako je profa trabunjala o društvenom značaju i filozofirala o psihološkoj unutarnjoj drami, knjižurine sam pročitala jer sam od cijelog sata književnosti zapamtila „ljubav, ljubavnik, Rusija, snijeg“ i „podstanar, hladnoća, sjekira“. Na sreću, profa mi je tim putem prošvercala brojne lekcije o književnosti, ali i o moralu, ženskim pitanjima, emancipaciji i životu općenito, što se lako shvati nakon dvjestote stranice, možda i ranije. U svakom slučaju, mislim da čitatelje, pogotovo mlade čitatelje, ne valja podcjenjivati, baš kao ni ljubiće i krimiće.

Šušur jeste „festival od riči“, ali da li je i šta još potrebno uz reči da bi se privukla kako čitalačka, tako i publika koja ne čita baš često?

Marina: Mi to tako dobro upakujemo da onaj koji i nije baš od čitanja do kraja festivala ni ne shvati da je progutao gorku pilulu književnosti i da se čitanjem trajno i neizlječivo zarazio. Koristimo se svim dozvoljenim sredstvima ne bi li privukli kojeg čitaoca početnika ili preobratili nekolicinu čitalaca skeptika. Radionicama za najmlađe prstima i bojama oživljavamo likove iz romana i priča te izrađujemo papir dok književnost doslovno ne možemo dotaknuti. Odrasle prvo zavedemo vizualnim rješenjem- plakatima i propratnim sadržajima koji iz godine u godinu sami sebe nadmašuju, potom ih opustimo uz ležeran razgovor s autorima u intimnom okruženju starog grada Korčule i dokrajčimo završnom feštom i neodoljivom glazbom.

Šalu na stranu, trudimo se svako ljeto donijeti sadržaj koji je blizak i relevantan i nama i publici te u suradnji s autorima doći do odgovora na pitanja koja su na svačijim usnama. Ponosne smo na format samih književnih večeri koji na opušten i ležeran, ali nipošto neozbiljan način, u relativno kratkom vremenu daje mogućnost publici i autoru da se pobliže upoznaju. Nakon zatvaranja festivala, našu finalnu žurku pohodi publika svih naraštaja, veličina i sklonosti gdje čak i okorjeli anti-čitači i spisatelji nađu zajednički jezik.

Marija Borovickic_SUSUR 2013

Kada se pogleda spisak ovogodišnjih gostiju festivala, nalazi se dosta poznatih imena koja su veoma česta na regionalnim festivalima. Koliko je teško nekom novom, mladom glasu da upadne u takvu ekipu?

Jana: Šušur je od samih začetaka bio podjednako otvoren kako renomiranim tako i mladim autorima. Svake godine se trudimo u program uvrstiti još neafirmirana imena regionalne književne scene ne bi li im tako osigurale neku širu regionalnu vidljivost, a redovno u predstavljanja uključujemo i mlade korčulanske autore. Na taj se način trudimo održati nekakav balans u zastupljenosti autora ali i potičemo interesantnije razgovore i razmjenu vrijednih iskustava. Na tragu tog uredničkog kojeg smo si postavile, ove godine u programu ugošćujemo mladog crnogorskog autora Stefana Boškovića i njegov debitantski roman „Šamaranje“, ali i zadarskog književnika Želimira Periša čiji krimi-roman „Mima i kvadtratura duga“ predstavlja njegov prvi „izlet“ u prozu.

Šta je to što program ove godine izdvaja u odnosu na prethodna izdanja Šušura?

Jana: Kako svake godine Šušurov program prati određenu zadanu temu, ovogodišnji je festival drugačiji već samo po toj tematskoj odrednici koja nam određuje i goste. Međutim, ono što će se ove godine izdvojiti kao posebnost Šušura ne samo u odnosu na njegova prethodna izdanja već i na slične mozaične književne festivale je sam programski format gdje se u formi zajedničke rasprave ovim temama pristupa iz vrlo različitih pozicija – tako će o temi krimića govoriti ne samo „bardovi“ poput Ante Tomića i Mirjane Novaković, već i novajlije žanra kao što su Emir Imamović PirkeŽelimir Periš a donekle i Rumena Bužarovska, dok će na temu ljubavi zasjedati izrazito zanimljiv knjževni kružok u sastavu Vladimir Arsenijević, Stefan Bošković, Srećko Horvat te Kate Mitchell. Činjenica da svi spomenuti autori temi ljubavi pristupaju te ju upisuju u svoj rad na vrlo različite načine (primjera radi, Bošković piše o ljubavi kao manifestaciji fizičkog, Horvat u ljubavi vidi filozofsku kategoriju, dok Kate Mitchell na njoj gradi svoje carstvo ljubića od preko 200 naslova) dovoljno je zanimljiva da i mi same sa velikim nestrpljenjem iščekujemo ovogodišnju feštu od riči.

radionica 3_SUSUR_2014

Ko su Šušurete i kako bi nam se predstavile? Kako ste se okupile, kada, zašto?

Nataša: Marina Giunio iz korčulanske ulice Giunio. Marinu sam upoznala u Hotelu Korčula pre desetak godina, iako se ona toga ne seća. Strčala je upravo sa katamarana i uletela svom silinom svoje energije u sto za kojim sam sedela sa zajedničkim prijateljima. Počele smo da se družimo tek nekoliko godina kasnije. Ostvila je utisak, valjda je to sasvim prirodna posledica prepleta Dalmatinke, roniokinje, marinske biološkinje, čelistkinje, plivačice… sa adresom Bremen/Gent. Na Korčuli letujem od 1979, Nevena, moja sestra, počela je da dolazi na otok tek dve godine kasnije. Mislim da ne bih sada iskucavala ove reči da me upravo ona nije uhvatila za ruku i rekla da moramo da radimo u Hotelu Korčula, jer nema gužve. Kulturna menadžerka, albanološkinja u Beču gradi kulturne mostove sa Ex-Yu prostorom. Nas dve radimo na Korčuli još od ’84, tada smo zarađivale za sladoled prodajući školjke i oslikano kamenje ispred kuće, danas nikako da zaradimo za kuglu, dve. Danku mi je pre mnogo godina predstavio zajednički prijatelj uz konstataciju da ćemo se nas dve družiti zauvek. Te godine otrkrila je Korčulu. Danka ima najdublju konekciju sa gostima Šušura, kreativan proces, inspiracija i način života su joj „domaći teren“. kako je vizuelna umetnica. Jana je bila institucija, teatrološkinja iz Zagreba koja se zbog srca preselila u Beograd, a nekoliko godina kasnije u Beč, zbog mozga. Često nas posećujući na Korčuli zaljubila se u Dalmaciju, mi sve u nju. Ja, Nataša Janković, volim da radim u centru grada, Beograd, Korčula, Pariska ili Depola, samo da je štrafta, da je šušur. Otočki književni festival mi je odstupnica od posla, kad ne radim sa vizuelnim umetnicima, moj letnji posao su pisci. Sve isto, što se organizacije tiče.

Septembra 2012. Nevena se udavala, u Istanbul smo otišle na njeno devojačko putovanje. Bilo nas je više, čak osam. Uveče bi se vraćale kući iscrpljene, sa prepunim kesama iz Merkezija. Dobro, i po koji spomenik nas je okupirao. Nadoknađivale smo propušteno, kako živimo na različitim geografskim koordinatama. Pet nas doletelo je iz Beograda, tri su stigle iz Zagreba. Falio nam je zajednički projekat koji bi nas držao u svakodnevnom kontaktu. Danas Titanpad “luduje” od boja i slova koje svih pet unosimo u isto vreme. Korčula, Island In The Sun, Summer Wasting, Summer Fling…  mizanscen  idile.  Od osam, nas pet ostalo je osam dana u Istanbulu i isplaniralo kako da nam dan deluje kraće, a odmor prođe brže. Svi odoše na Lengu, a nas pet, iz Korčule, Genta, Zagreba i Beograda kuca u isti Titanpad.

Naš festivalčić je, eto, od početka imao ambiciju, kako mu i ime implicira, da okupi mnoštvo, da stvori gužvu, da na par dana useli starinsku sofu na gradsku pjacu i prodornim glasovima razbije tišinu gradskog jezgra. Nas pet i dalje radi na tome…

organizatorice (1)

Kakve su prve reakcije ljudi kada čuju da festival organizuju žene i to zajedničkih snagama iz Hrvatske i Srbije? Kod nas je još uvek ustaljeno mišljenje da su muškarci bolji kuvari, pa čak i kada treba da se zakuva jedan književni festival…

Danka: Ali isto tako je dobro  poznato da žene imaju više strpljenja, da su odgovornije i da imaju sposobnost da multitaskuju. U svakom slučaju, mi ne delimo poslove na muške i ženske iako nemamo ništa protiv povremene pomoći od strane muškaraca. Kada ljudi čuju da je u organizaciji festivala pet devojaka sa različitim adresama u Beču, Beogradu i Bremenu, uglavnom odreaguju sa divljenjem. Mi bismo to divljenje ipak preusmerile na činjenicu da smo sva dosadašnja izdanja Festivala uspele da sprovedemo sa izuzetno malim budžetom, nailazivši na puno prepreka. Kada bi jedna padala entuzijazmom, druga bi je podizala, dok ideja nikada ne bi ponestajalo. Glavni činilac koji nas i drži uspešno na okupu, je ljubav i međusobno poverenje. Možda je i ključ uspeha našeg tima i šarm koji neretko upotrebimo kad negde zaškripi.

Šta još osim Šušura neko ko prvi put dolazi na Korčulu ne sme da propusti?

Danka: Prvenstvo grada u vaterpolu i kupanje na Vrniku.

Jana: Čokolada i pistaccio u Kiwiju.

Nevena: Jutarnja kafa na terasi hotela Korčula, klašun iz delikatesne laboratorije “Cukarin” i čašica, dve pošipa, autohtone vrste korčulanskog belog vina.

Marina: Ne smi se propustit: maeštral, feštu Sv Todora i štrudel od jabuke u Arule.

Nataša: Zalazak sunca ka Sv. Nikoli, jutarnje kupanje na Zakrjanu, parkiranje ispod Fortece.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s