Od enklave na Kosovu do Oskara i Holivuda

Film „Enklava“ reditelja Gorana Radovanovića odabran je juče za srpskog kandidata za Oskara, osvojivši čak petnaest, od ukupno osamnaest glasova članova Stručnog odbora Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije (AFUN).

Scena iz filma Enklava
Scena iz filma Enklava

Piše: Mladen Savković

„Enklava“ je tako zasenila filmove „Ničije dete“ Vuka Ršumovića, „Bićemo prvaci sveta“ Darka Bajića i „Branio sam Mladu Bosnu“ Srđana Koljevića, koji su dobili po jedan glas. U konkurenciji, ali na kraju bez osvojenih glasova, bili su i filmovi „Neposlušni“ Mine Đukić i „Spomenik Majklu Džeksonu“ Darka Lungulova.

U kratkom razgovoru za Ključaonicu reditelj Goran Radovanović kaže da se potajno nadao ovakvom rezultatu.

„Nadao sam se ovome, svakako“, kaže Radovanović. „Ali u ovom slučaju posebno mi je drago što su za ’Enklavu’ glasali profesionalci, filmske kolege koje dobro poznaju materiju.“

Njegov film bavi se teškim životom srpske zajednice koja je ostala na Kosovu, gde preživljava u malim izolovanim zajednicama, enklavama. Radnja filma smeštena je u 2004. godinu, a usredsređujući se na decu iz srpske i albankse zajednice, i pričajući priču kroz njihove komplikovane odnose, reditelj pokušava da gledaocu predoči svu problematiku dve zavađene strane.

Ono što je po objavljivanju saopštenja AFUN-a došlo kao iznenađenje svakako je jednoglasna podrška „Enklavi“, pre svega u odnosu na Ršumovićevo „Ničije dete“. Ovo debitantsko ostvarenje, premijerno prikazano i nagrađeno pre godinu dana u Veneciji, jedan je od najnagrađivanijih domaćih filmova poslednje decenije, čime se nametnulo i kao nezvanični favorit za našeg kandidata za Oskara.

„Ne znam strukturu komisije koja je glasala, ali verujem da je rezultat realan, u skladu sa njihovim afinitetima“, izjavio je Ršumović za Ključaonicu. „U ovom trenutku svakako treba čestitati ’Enklavi’ na uspehu i poželeti sreću tom filmu.“

Scena iz filma Ničije dete
Scena iz filma Ničije dete

Zanimljivo je da su se „Enklava“ i „Ničije dete“ u nekoliko navrata na domaćim festivalima našli u istim takmičarskim konkurencijama. Međutim, žiriji festivala kao što su Cinema City i FEST odlučili su da nagrade Ršumovićem film.

To nije uticalo značajno na odluku AFUN-a jer, prema rečima generalnog sekretara AFUN-a Mirka Beokovića, „petnaest doajena ne možete lako da ubedite da glasaju za isti film“, dok sa druge strane…

„U Srbiji postoji 77 filmskih festivala, na kojima se dodeljuju razna priznanja. Naše priznanje dolazi od stručnjaka, a ne od sakupljenog žirija“, kazao je on u razgovor za Ključaonicu, navodeći kako je AFUN ostao kao „poslednja odbrana linija protiv raznih nameštaljki“.

Veliku podršku „Enklavi“ on objašnjava time da je u pitanju, jednostavno, najbolji film od ponuđenih.

„Nikada se nije desio ovakav konsenzus“, priznaje Beoković. „Moram reći da ni ove godine, kao ni prethodnih, nismo imali film bez zamerki, ali ’Enklava’ je sveukupno film koji ima najmanje mana. To je ozbiljno delo, ozbiljan film koji zaslužuje ovakvu podršku.“

Rediteljka filma „Neposlušni“ Mina Đukić, kojoj je ovo prvi dugometražni igrani film, prokomentarisala je za Ključaonicu kako je začuđujuče, pa i sramotno konstantno ignorisanje debitantskih ostvarenja.

„Odluka da ’Neposlušni’ ne dobiju nijedan glas, a da ’Ničije dete’ dobije samo jedan, odraz je rđavog jednoumlja“, smatra ona. „Takođe mi je sumnjiva i tendencija nemanja obzira prema debitantima, ne samo kroz ovu odluku, već kroz institucionalan odnos prema debitantskim filmovima, naročito ako se uzme u obzir da se ti autori uglavnom sami bore za svoj prostor.“

S tim da je „Enklava“ ove godine najbolja opcija saglasan je i filmski kritičar Milan Vlajčić.

„Da se odmah razumemo, konkurencija ove godine nije bila Bog zna kakva“, tvrdi on. „Osim ’Ničijeg deteta’ i ’Enklave’, tu nije bilo ozbiljnog favorita. Ne zbunjuje me izbor ’Enklave’ jer mi se čini da je to malo kompleksniji film koji ima moralnu komponentu i dublju problematiku.“

Ono što Vlajčić navodi kao najveći problem, bez obzira na to koliko naši filmski kandidati bili dobri ili ne, jeste činjenica da „mi ne znamo da pošaljemo film na Zapad“.

„Svaki film koji je u trci za Oskara treba propisno poslati, napraviti mu kampanju i dostojanstvenu promociju. Ljudi kod nas uvek prvo pomisle na korupciju i na druženje sa koktelima i kanapeima, a to nije to. Nažalošt, ne znamo da promovišemo ni dobar, a kamoli loš film.“

Reagujući na ove reči, Beoković navodi kako loša finansijska situacija u zemlji određuje i veličinu promocije filma u inostranstvu.

„Ako je nama ukupni budžet 50.000 dolara, a oglas u časopisima kao što su ’Variety’ ili ’The Hollywood Reporter’ košta 5.500 ili 6.000 dolara, šta drugo da kažem. Šta možete da radite sa ovim našim parama osim da sebi kupite džip“, objašnjava on.

Beoković ipak ističe nedavnu promenu koja se nametnula u krugovima Američke filmske akademije, a koja se tiče lobiranja za određene naslove:

„Posle nekoliko slučajeva prošlih godina, sada su pravila znatno stroža, lobiranje i dalje postoji, ali je ono svedeno na minimum. To pogoduje nama, malim kinematografijama, jer nam daje približno iste šanse koje imaju i neka poznatija imena iz bogatijih zemalja.“

Ršumović sa stanovišta filmskog autora smatra da bi „Enklava“ mogla da ima šanse zbog aktuelne tematike kojom se bavi.

„Pokazalo se da tematike koje su jako aktuelne imaju mnogo uspeha kako u festivalskom okruženju, tako i na dodeli Oskara“, uočava on, dodajući kako je „Enklava“ korektan film „koji ne zauzima radikalne pozicije“.

I reditelj „Enklave“ Radovanović tvrdi da bi to mogla da bude mala prednost.

„Ne verujem da bi srpski ugao filma mogao da smeta ’Enklavi’ na putu do Holivuda. Film proučava ravan dva sukoba, dve suprotstavljene zajednice i može se gledati na globalnom nivou. Mada svuda ima politike i političkih igri, pa i tako u Holivudu“, zaključuje on.

„Enklava“ je predložena kao srpski kandidat za Oskara u kategoriji najboljih filmova van engleskog govornog područja. Nakon što uskoro budu saopšteni i ostali nacionalni kandidati, kroz nekoliko krugova selekcije i sužavanja izbora, doći će se do konačnih šest nominacija koje će biti saopštene sredinom januara. Dodela Oskara, 88. po redu, biće održana 28. februara u Dolbi teatru u Holivudu.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s