U Americi si crnac, dušo

 

Ključaonica ekskluzivno objavljuje odlomak iz knjige „Amerikana“ nigerijske književnice Čimamande Ngozi Adiči, koju je u prevodu Branislave Radević Stojiljković na srpski objavila izdavačka kuća Laguna.

Glavni junaci ovog romana su Ifemelu i Obinze, zaljubljeni tinejdžeri iz Nigerije u danima kada ovu zemlju pritiska okrutni režim vojne diktature. Pod tim pritiskom Ifemelu odlazi u SAD na studije, da bi poslije brojnih uspona i padova postigla uspjeh kao autorka uticajnog bloga koji secira rasne probleme u Americi. Život će je ponovo spojiti sa Obinzeom tek kada odluči da se vrati kući, gdje je Obinze, nakon godina ilegalnog života u Londonu, postao jedan od bogataša na visokom položaju u novoj, demokratskoj Nigeriji.

Ovom prilikom objavljujemo jedan od Ifemelinih blogova, nazvan „Mojim sadruzima neameričkim crncima: U Americi si crnac, dušo“

amerikana-cimamanda_ngozi_adici_v„Dragi moji neamerički crnci, kada odlučite da dođete u Ameriku, postajete crnci. Ne raspravljajte se. Ne govorite: „Ja sam sa Jamajke“, ili: „Ja sam iz Gane“. Ameriku nije briga. Pa šta ako u svojoj zemlji niste bili „crnci“? Sada ste u Americi. Svi mi imamo svoje trenutke inicijacije u Društvo nekadašnjih crnja. Ja sam svoje imala na predavanju na osnovnim studijama kada su me pitali da nešto okarakterišem iz perspektive crnaca, a ja nisam znala šta je to. Pa sam izmislila nešto. Sem toga, priznajte da govorite: „Nisam crnac“ samo zato što znate da su crnci na dnu američke rasne lestvice. A vi nećete da čujete za to. Nemojte sad to da poričete. Šta bi bilo da crnci imaju sve privilegije belaca? Da li biste i onda govorili: „Ne zovite me crncem, ja sam sa Trinidada“? Mislim da ne biste. Dakle, crnac si, dušo. A kad postaneš crnac, sklapaš sledeću pogodbu: moraš da pokažeš da si uvređen kad u vicevima i šalama čuješ reči poput „lubenica“ (engl: watermellon – u SAD pogrdni naziv za crnce; prim.prev.) i „nakantarisan“, iako nemaš blagog pojma šta to znači – a pošto si neamerički crnac, velike su šanse da ne znaš. (Na osnovnim studijama me je jedan kolega belac pitao da li volim lubenice, a ja sam rekla da volim, na šta je drugi kazao: O bože, to je tako rasistički“, pa sam se zbunila. „Čekaj, kako?“) Moraš uzvratiti klimanjem glave kad ti neki crnac ili crnkinja klimnu glavom među samim belcima. To se zove crnački pozdrav. Na taj način ti crnci kažu: „Nisi sama, i ja sam ovde.“ U opisivanju crnkinja kojima se diviš uvek upotrebljavaj reč „JAKA“ jer od crkinja se u Americi očekuje da budu takve. Ako si žensko, pazi da ne izražavaš svoje mišljenje kao što si navikla da činiš u svojoj zemlji. Jer u Americi su odlučne i pametne crkinje ZASTRAŠUJUĆE. A ako si muško, budi superblag, nikad se ne uzbuđuj previše, jer će se neko zabrinuti da ne izvučeš pištolj. Kad gledaš televiziju i čuješ pisak koji prekriva rasističke reči, odmah se moraš uvrediti. Čak iako u sebi misliš: „Ali zašto mi ne kažu šta je tačno rečeno?“ Čak i kad želiš da sam odlučiš šta je to što te vređa, i da li ćeš se uopšte uvrediti ili ne, svejedno moraš biti uvređen.

Kad se izveštava o nekom zločinu, moli se bogu da ga nije počinio neki crnac, a ako se ispostavi da ga jeste počinio crnac, gledaj da se nedeljama kloniš kvarta u kome se to desilo, da se ne bi desilo da te zaustave kako bi te uklopili u profil počinitelja. Ako crnkinja na kasi loše usluži belca ispred tebe u redu, daj tom belcu kompliment za cipele ili tako nešto, kako bi nadoknadio tu lošu uslugu, jer si i ti isto toliko kriv za kasirkin prestup. Ako si na koledžu Ajvi lige i ako ti neki mladi republikanac kaže da si tu samo zbog Afirmativne akcije (Reč je o federalnim programima zapošljavanja i propisima, kojima se ublažava diskriminacija manjinskih društvenih grupa; prim.prev.), nemoj mu odmah mahati svojim odličnim ocenama iz srednje škole. Umesto toga, mirno istakni da od afirmativne akcije najviše koristi imaju bele žene. Ako odete da jedete u restoranu, molim vas dajte izdašnu napojnicu. Inače će sledeći crnac ili crnkinja koji tu dođu posle vas biti užasno loše usluženi, jer konobari gunđaju kad dobiju crnački sto. Znate, crncima je u genima da ne daju dobre napojnice, zato vas molim da obuzdate taj svoj gen. Kad pričate nekom belcu o nekom rasističkom ispadu koji ste doživeli, dobro pazite da ne budete ogorčeni. Ne žalite se. Oprostite. Ako je moguće, ispričajte to duhovito. A pre svega ne budite besni. Od crnaca se ne očekuje da se ljute zbog rasizma. Jer drugačije neće biti saosećajni. Uzgred budi rečeno, ovo se odnosi samo na liberalne belce. I ne pokušavajte da tako nešto ispričate konzervativnim belcima. Jer će vam konzervativni belci reći da ste VI zapravo rasisti, pa ćete samo zinuti, zbunjeni.“

Romanu „Amerikana“ posvećeno je naredno okupljanje Laguninog književnog kluba.

O ovoj knjizi, jednom od deset najboljih romana 2013. godine po oceni Njujork Tajmsa, u petak, 4. marta od 18 sati u knjižari Delfi u SKC-u, govoriće Branislava Radević Stojiljković, prevoditeljka, Ratko Božović, sociolog i književni kritičar, Mića Vujičić, pisac i književni kritičar.

Na tribini će biti riječi o tome koliko je književnost Čimamande Ngozi Adiči afrička, koliko američka, a koliko univerzalna, o životu između dva kontinenta, književnom i političkom pozicioniranju u tom okviru, o aktuelnosti romana „Amerikana“ i zašto čitati književnost Ngozi Adiči? Važne teme biće i biografski elementi u djelima ove književnice, kao i feminizam za koji se glasno zalaže (njen TEDx govor „Svi bi trebalo da budemo feministi“ ima više od dva miliona pregleda na Jutjubu), a posjetioci će iz prve ruke saznati i kakav je poduhvat bio prevesti ovaj roman.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s