Praznik poezije obeležava se danas širom sveta, a Beograd će ga proslaviti otvaranjem 16. izdanja festivala „Svetski dan(i) poezije“, koji se održava 21, 22. i 23. marta.
Ovogodišnje izdanje festivala, u organizaciji Kulturnog centra Beograda, bavi se odnosom savremene poezije i društvenog konteksta, kao i mogućnostima kreativnog udruživanja pesnika/pesnikinja, vizuelnih, filmskih i pozorišnih stvaralaca.
Festival u Beograd dovodi i neka od najznačajijih imena američke, italijanske i nemačke književne scene: Džeroma Rotenberga, Mariju Graciju Kalandrone i Gerharda Falknera, kao i brojne pesnike i pesnikinje iz regiona.
Deo programa biće pozicioniran u alternativnim prostorima za kulturu u Beogradu – Klub „Polet” u Cetinjskoj 15 i „Magacin” u Kraljevića Marka 4 (Nezavisna kulturna scena Srbije), nastalim kao proizvod građanskih inicijativa.
Uspostavljanje ovih i sličnih prostora za kulturne programe i kulturnu produkciju, direktan je odgovor na nefunkcionalnost institucionalne kulture u Srbiji.
Dok u aktuelnom trenutku, u našem regionalnom prostoru, i dalje traje politička, istorijska i simbolička razgradnja „Jugoslavije“, a na globalnom planu ideja opšteg, javnog dobra ili „zajedničke stvari“ ubrzano gubi na društvenom značaju, u Republici Poezijа (res publica: opšta, zajednička stvar) konstituišu se uzbudljive transnacionalne pesničke scene.
„Nazivom manifestacije – Republika Poezijа – naglašavamo postojanje brojne transnacionalne ’zamišljene zajednice’ pesnikinja i pesnika, različitih generacija, koji svojim stvaralačkim aktivnostima ulaze u samo srce savremenosti“, navodi se u saopštenju KCB-a.
Polje poezije se u uslovima globalizacije u velikoj meri transformisalo u odnosu na prethodne decenije. Pre svega poezija se ponovo okreće eksperimentu, revitalizujući istorijske avangarde i neoavangarde, te se mnogo pesnika i pesnikinja za njih zanima. Eksperiment je odnedavno ponovo prodro i u dominantni tok nacionalnih poezija, te se dominantne pesničke prakse pod uplivom eksperimenata, i same transformišu.
Sve su brojniji festivalski programi, širom sveta, pa je izvođenje poezije postalo nezaobilazni aspekt pesničkog iskustva. U javnim čitanjima poezije, pesnici i pesnikinje inkorporiraju strukturne elemente drugih umetnosti (muzike, vizuelne umetnosti, teatra i plesa). Produkcija knjiga ponovo uvodi forme koje nisu standardizovane već podrazumevaju knjigu kao predmet, koja se ne samo čita već se posmatra kao objekt kojim se može manipulisati. Pesnici i pesnikinje kreiraju male video radove, kojim zatim komuniciraju putem interneta ali i na druge načine (projekcijom u galerijama, na festivalima).
Urednice ovogodišnjeg programa festivala su Dubravka Đurić i Olivera Stošić Rakić, a učesnici manifestacije su: Džerom Rotenberg (SAD), Gerhard Falkner (Nemačka), Marija Gracija Kalandrone(Italija), Olimbi Velaj (Albanija), umetnički kolektiv IEFS: Ursula Kisling i Maki Stolberg(Austrija), Dragoslav Dedović (Nemačka), Vlado Martek (Hrvatska), Ljiljana Dirjan(Makedonija), Janez Strehovec (Slovenija), Jaka Železnikar (Slovenija), Miloš Đurđević(Hrvatska), Šejla Šehabović (BiH), Ljubeta Labović (Crna Gora), Duško Novaković, Dragana Mladenović, Danica Pavlović, Marija Knežević, Vojislav Karanović, Tanja Kragujević, Dejan Čančarević, Marko Paunović & Manja Ristić, Jelena Anđelovska, Kajoko Jamasaki, Snežana Karan, Bojan Krivokapić, Dubravka Đurić & Amra Latifić, Nataša Teofilović, Nenad Milošević, Luka Bešlagić, Ivana Maksić, Žarka Svirčev, Željka Janković, Dragoslava Barzut, Jelena Kerkez, Nadežda Radović, Bojana Bratić Ivić …
U sve intenzivnijoj transnacionalnoj komunikaciji, osnaženoj velikom fizičkom mobilnošću i mogućnostima koje pruža internet, povećana je prevodilačka aktivnost i rađaju se novi književni fenomeni, poput – nove medijske pesme (new media poem), koju pesnici i pesnikinje (često su to autori/autorke koji/koje dolaze iz vizuelnih umetnosti), stvaraju koristeći nove tehnologije. Transnacionalnu pesničku praksu možemo danas shvatiti kao jednu od emancipatorskih praksi, koja i pored toga što je marginalna na kulturalnoj sceni, privlači sve više i više protagonista i protagonistkinja.
Ovogodišnji festival prikazaće neke od ovih fenomena u vidu izložbe, uličnih umetničkih intervencija, performansa, kao i kroz klasične forme čitanja poezije i razgovore o društvenom statusu savremene poezije.
Ključaonica 