Piše: Mladen Savković

S obzirom na to da sam u Beogradu tek devet godina (tek? već?), za mene se čini kao da Beograd ne postoji bez Kulturnog centra Grad. Ali KC Grad zapravo postoji tek sedam godina (tek? već?) i preko početničkih koraka i odrastanja razvio se u zdravog školarca koji ima drugove po cijelom svijetu. I, što je ipak važnije, u svom kraju ima dovoljno prijatelja da svako veče u njemu bude više nego posebno.

Dok se plamen na rođendanskim svjećicama i dalje viori, obasjavajući Savamalu nad kojom se nadvija sijenka čudovišta na vodi, jedna od osnivača ovog kulturnog centra Ljudmila Stratimirović odgovara na 7 pitanja koje joj je Ključaonica postavila.

• O čemu si razmišljala veče uoči otvaranja KC Grada, prije sad već sedam godina?

Mislim da sam bila totalno uzbuđena i jedva čekala taj trenutak… Noć pred otvaranje smo tek postavljali lavaboe i ogledala u WC-u i nameštali izložbu … Mada sličan osećaj totalnog uzbuđenja pred bitan događaj imam često kada radimo neke projekte koj su nam bitni. Tada smo se trudili da osnovno dovedemo u red, da prostor funkcioniše, a nisam uopšte imala vremena da razmišljam da li će samo otvaranje dobro proći, a narocito da li je cela ideja o otvaranju kulturnog centra realna.

• Kada si postala svjesna toga da je KC Grad stavio Savamalu na kulturnu mapu Beograda za XXI vijek? 

Mislim da je to bilo pre dve, tri  godine… Naravno, ubrzo pošto smo mi došli u kraj, počelo je da se piše o kraju, ali uglavnom je akcenat bio na našim programima. Termin Savamala niko nije pominjao. Trebalo je da prođe dosta vremena da se sam kraj istakne kao neka celina i nova ponuda u Beogradu. Ali kada su kasnije otvorena druga mesta u kraju, počelo je sa  promocijom nove gradske četvrti i sa idejama da kraj treba po svaku cenu da se menja i džentrifikuje.

• Na koji program / podvig KC Grada si najponosnija?

Prvo sam ponosna na sam KC Grad kao instituciju, jer se ideja malog tima sa mnogo entuzijazma i rada razvila u instituciju koja sad postoji već sedam godina.

A onda sam ponosna na mnoge programe… Mogu da izdvojim Modu za poneti, dizajn sajam koji smo počeli da radimo jos 2006. i ove godine slavimo deset godina postojanja tog projekta. Zatim sam srećna sto su se programi kao što su Knjižnica (literarni program KC Grada koji vodi Tijana Spasić) ili Delikatesni ponedeljak (kulinarski program gde kuvaju umetnici, gosti, razne zanimljive organizacije) razvio i postao jedan od najposećenijih. Posebno nam je zanimljivo da razvijamo programe koji mozda nisu interesantni širokoj publici, ali nama su jako bitni , kao što je literarni program. Takođe nam je zanimljivo da razvijamo programe koji se dešavaju danima kada se generalno manje izlazi,  na primer ponedeljkom, utorkom, nedeljom…

Moram da istaknem i naš godišnji izložbeni program, ali i muzički, gde najviše volim kada dovodimo nama zanimljive izvođače koji su na početku uspešnih karijera… Caribou, Chinawoman, Lydmor and Bon Homme ili neki koji su već odavno uspešni kao što su DJ Krush, Erland Oye, Luie Austen…

• Za kojim projektom / podvigom žališ što niste uspjeli da ga realizujete?

Mislim da smo uspeli da realizujemo sve što smo hteli. Što znači da valjda imamo realne zelje… 🙂 Žao mi je što ne možemo da radimo na većim izložbama , da skroz produciramo izložbe i dovodimo zanimljive umetnike i dizajnere iz inostranstva, ali nadam se da će i to doći.

• Šta te najviše plaši, a čemu se najviše raduješ kada svakog dana uđeš u KC Grad?

Ne znam da li me nešto baš plaši… Postoji uvek briga oko pojedinih programa i projekata da li će dobro proći.

Radujem se kada dođem u KC Grad i sretnem prvo kolege. Divno je kada radiš sa ljudima koji su super fini, zanimljivi, dobri. Baš sam često ponosna na našu ekipu. A presrećna sam i zbog naše publike. To je neprocenjiv osećaj kada vidim prostor prepun divnih ljudi koji su došli zbog našeg programa.

• Sa punih sedam godina, ove jeseni KC Grad je spreman za školu. Šta bi novo Grad kao školarac mogao da nauči i usvoji, a šta bi drugari iz klupe mogli da nauče od vas?

Ja bih jako volela da učimo od starijih i uspešnijih, da uspostavimo kontakte i saradnju sa drugim institucijama, galerijama, klubovima iz drugih zemalja. Meni se sada rade neki malo veći projekti pa se nadam da ćemo u tom smeru da pokušamo da radimo. Naravno, sve što smo do sada radili se razvilo i ustalilo i ide svojim tokom pa mi sada možemo možda da se koncentrišemo na druge projekte. Tako smo u oktobru prošle godinde otvorili novi prostor koji je posvećen domacim dizajnerima, Gradstor Design Hub u Pop Lukinoj 1.

• Kakva je sudbina KC Grada narednih godina, naročito s obzirom na ugroženost cijele Savamale od Beograda na vodi?

Mislim, ili se nadam, da Savamala nije toliko ugrožena ovim projektom, ali činjenica je da se imidž ovog dela grada drastično menja… Ja generalno volim promene i razvoj korak po korak. I baš zato smo i došli u ovaj kraj koji baš nikome nije bio zanimljiv. Sada se to promenilo, verujem, delom i zbog KC Grada. Ali iskreno želim da verujem da nismo ugroženi projektom Beograda na vodi, jeste da je tu iza ćoška.

Kao i svuda, zanimljiva publika i turisti koje zanima nešto autentično i drugačije od tržnih centara i poslovnih prostora uvek tragaju za mestima kao što je KC Grad i delovima grada koje su umetnici izabrali kao svoje mesto. Žao mi je da se takva Savamala svela na pola ulice. I u trenutku kada je mogla čitava četvrt da postane zaista kreativna četvrt, pojavila se ideja Beograda na vodi. Svuda u svetu su trendovi razvoja malih inicijativa prisutni, ne razvoj megalomanskih tržnih centara, već podrška nečemu što je novo, autentično, kvalitetno, od kafea, restorančića, do galerija, specijalizovanih radnjica. Treba dati šansu svakome da proba da razvije svoj mali biznis, ionako pedeset posto mladih nema posao. Kod nas je ta ideja o najvećim tržnim centrima i dalje prioritet, izgleda. Čitave generacije se vaspitavaju tako, nažalost. Činjenica je da im se ne pruža ni neka druga opcija, da biraju.