Moje omiljeno mjesto za čitanje

Ponekad stvari ne ispadnu onakvim kakvim si ih planirao. Ponekad, samo ponekad, sve ispadne još bolje!

Tekst koji je pred tobom planiran je proteklih mjesec dana, možda čak i malo više. Ali su se stvari tako namjestile da je, valjda prikladno, ostavljen za Svetski dan knjige koji se svake godine obilježava 23. aprila širom planete Zemlje. A onda je u ponoć, u noći između petka i subote, dok se u nedostatku mog života pripremao ovaj tekst, od WordPressa stiglo obavještenje: Srećna godišnjica! Registrovao si se na WordPress.com pre tačno godinu dana!

To bi, valjda prikladno, značilo da je 23. april i rođendan Ključaonice, iako su prvi tekstovi na njoj objavljeni nešto kasnije. Ali eto, WordPress kaže da je sudbonosni dan bio 23. april 2015. i ko sam ja da mu protivrječim.

Za ovih godinu dana, najčitaniji tekst na Ključaonici bio je (na moje veliko zadovoljstvo) tekst nazvan Taj mali univerzum zvani Radni stoTom prilikom nekoliko pisaca bilo je dovoljno ludo da nas pusti da zavirimo u njihove domove i provjerimo kako izgledaju mjesta gdje nastaju njihova djela, a naši omiljeni romani, priče, pjesme…

Tako me je, opet valjda prikladno, sada zanimalo šta se nalazi sa druge strane?! Gdje se to čitaju sve te knjige?! Kako izgledaju mjesta za čitanje? Da li su to sjedišta autobusa, udobne fotelje pored lampe ili klupe u parku? I šta se uopšte tu čita?

Nekoliko prijatelja Ključaonice bilo je dovoljno ludo da vas pusti u svoj svijet i otkrije nam gdje je, kako izgleda i od čega je satkano njihovo omiljeno mjesto za čitanje. E da, prije nego se i ti otisneš na ovo putovanje, pripremi papir i olovku, jer je svaki od ovih zaljubljenika u knjigu pripremio više nego dovoljno preporuka za čitanje ovog proljeća! Pa, da krenemo?

JASMINA MARKOVIĆ KAROVIĆ, IZDAVAČKA KUĆA URBAN READS

JAsmina MArkovic Karovic

  1. Gdje se nalazi tvoje omiljeno mjesto za čitanje? Nekada je moje vreme za čitanje bilo ograničeno na stan, pre svega zato što od kad znam za sebe volim da čitam po nekoliko knjiga u isto vreme, koje bih strateški raspoređivala po sobama. Međutim, zahvaljujući novim tehnologijama koje su nam omogućile čitanje sa tableta i e-čitača, a pomalo i zahvaljujući poslu kojim se bavim, moje mesto za čitanje proširilo se na apsolutno sve lokacije koje posetim u toku dana, te je moje omiljeno mesto za čitanje svako mesto na kome imam više od 5 minuta da se posvetim knjizi.
  2. Šta ga čini toliko savršenim? Pre svega, način na koji sada čitam čini mi se mnogo delotvornijim i ostavlja mi mesta da pokrijem sva svoja interesovanja – a savršeno je to što sada mogu strateški da rasporedim šta i gde čitam: savremenu prozu, kako domaćih autora tako i prevode, čitam kod kuće, pošto ih još uvek nema u e-formatima, ali i zato što ipak volim da osetim knjigu u ruci i omirišem papir – isti slučaj je i sa stripovima; rukopise koje čitam zbog posla, kao i knjige na kojima radim korekturu, čitam na tabletu, i njih ostavljam za čekaonice, frizerski salon i slične „prazne hodove“; naslove koje čitam na izvornom jeziku, mahom na engleskom, čitam na kindlu, jer su to obično obimne knjige naučne i epske fantastike koje mi je teško da nosam sa sobom, i njih, zajedno s audio knjigama, čitam/slušam na putovanjima ili kad se zaglavim u saobraćaju (svaki minut znači).
  3. Da li su ti potrebni idealni uslovi za čitanje i koncentraciju ili možeš da se prilagodiš situaciji? Nikada mi za čitanje nije bila potrebna savršena tišina – mama mi je nedavno rekla da sam čak i kao dete, na sopstvenim rođendanima, rovarila po poklonima tražeći knjige, i usred gungule i kuće pune dece, sedala u ćošak i čitala. To se do dana današnjeg nije promenilo – čak i nekoliko sati posle porođaja sam se uhvatila za kindl da vidim šta se dogodilo u nekoj epskoj sagi koju sam započela nekoliko dana ranije. Zaključak: retko kad prođe dan da makar jedan sat dnevno nisam provela čitajući.

     

  4. Koja bi bila tvoja savršena muzička podloga za čitanje ili je tišina ipak poželjnija? U retkim trenucima kad mogu da biram, kad padne veče a ja ne moram nešto „hitno najhitnije da odradim“, rado pustim bilo kakav klavir da me umiri i da utonem u reči. Ponavljam, retko.
  5. Šta nam preporučuješ da čitamo ovog proljeća? Moj ukus je prilično eklektičan i histeričan, pa ću preporučiti nekoliko različitih naslova koji su mi se dojmili u prethodnih nekoliko meseci: „Kokoškina lutka“ Afonsa Kruza (Geopoetika), „Kako biti oboje“ Ali Smit (Booka), „Tarzan: Reke krvi“ (Lavirint & System Comics), „The Fireman“, Joe Hill (nije prevedeno), „Lokot &Ključ“ (Darkwood), „Ostati normalan“, Begbede/Bertran (Makondo), „Otac“, Miljenko Jergović (Rende), „Leposava“, Pavle Ćosić (Kornet), „Knjiga na dugme“, Džinet Vinterson (Areté) i naravno, moja omiljena dva izdanja Urban Readsa, trilogija „Uspon Crvenog“ Pirsa Brauna i „Daću ti sunce“ Džendi Nelson.

NEBOJŠA KRIVOKUĆA, AUTOR BLOGA PREŠLICAVANJE

Nebojša Fotografija iz 2015 - Aleksandra me iznenadila nakon citanja Karakasa

  1. Gdje se nalazi tvoje omiljeno mjesto za čitanje? Do sada sam otkrio nekoliko, za neka ne znam postoje li još uvek, za neka znam da su pretrpela promene, neka više ne postoje, tako da nisam siguran da li su omiljena i dalje: betonski okviri na prozorima u „televizorkama“ u bloku 28 na Novom Beogradu, plaža Avali na Lefkadi, kao i uvalica kraj nje; stena nedaleko od malog Karamana na Kopaoniku; jedna kamena kuća nedaleko od doma Marka Pola na Korčuli; telefonska centrala nekadašnje vojne pošte 7325… moja radna stolica i naš krevet. Očekujem da će unošenje fotelje za čitanje u naš mali stan uticati na top-listu omiljenih mesta. I sigurno postoji mesto koje bi tek trebalo otkriti ili stvoriti, poput ovog sa fotografije biblioteke na obali mora.
    Nebojša Mesto koje cu tek napraviti. Fotografija - Libri antinichi online - Studio Bibliografico Apuleio
  2. Šta ga čini toliko savršenim? Jednostavno je: ništa me nije ometalo ili me ne ometa u čitanju. Neka od tih mesta preporučuje šum talasa ili odsustvo ljudi. Neka – nedostupnost. Nisam još uvek raščistio po kom kriterujumu ih biram ili volim.
  3. Da li su ti potrebni idealni uslovi za čitanje i koncentraciju ili možeš da se prilagodiš situaciji? Idealni uslovi ne postoje. Ukoliko me napisano zgrabi od prve rečenice – postaje nevažno da li je čitam na najlepšoj plaži Mediterana ili wc šolji. Inače lako prekidam čitanje i lako se vraćam u priču.

    Nebojša Lefkada - plaza

  4. Koja bi bila tvoja savršena muzička podloga za čitanje ili je tišina ipak poželjnija? Talasi. Instrumentalni deo albuma „Gone to Earth“ Dejvida Silvijena; Olan Mil, mirniji radovi Bila Lasvela… Nekada Majls Dejvis, nekada tišina. To čak i ne zavisi od knjige, nego od raspoloženja.
  5. Šta nam preporučuješ da čitamo ovog proljeća? Antologija fleš-fikcije „Skrati priču“ koju je priredio Srđan V. Tešin; „Sabo je stao“ Ota Horvata. Ponovo „Zaobilazne strategije“ Brajena Ina. „Ti možda misliš drugačije“ Dragana Babića. Kada budem završio „Svi su u pravu“ Paola Sorentina potvrdiću da li preporučujem i nju. Drugi tom „Moje borbe“ Knausgora je takođe na listi onih kojima planiram da posvetim vreme.

NAĐA BOBIČIĆ, KNJIŽEVNA KRITIČARKA, PROČITAJ ME

Nadja Bobicic 1

  1. Gdje se nalazi tvoje omiljeno mjesto za čitanje? To je mjesto na kojem najčećše čitam, crveni dvosjed sa fotografije.
  2. Šta ga čini toliko savršenim? Nije baš uvijek toliko savršeno, posebno kada sam u polusjedećem položaju više sati, ali važno je da sam se navikla na njega i da je multifunkcionalno. Mogu i da kucam tekstove, da gledam filmove i sl, što je savršeno minimalna i funkcionalna kombinacija.
  3. Da li su ti potrebni idealni uslovi za čitanje i koncentraciju ili možeš da se prilagodiš situaciji? Kako sam odrasla u kući sa velikom porodicom, a u toku studija sam živjela u studentskom domu, nijesam nikada imala luksuz zasebne sobe, pa se uglavnom koncentrišem bez većih problema i u uslovima koji nijesu baš idealni. Nemam neku posebno neobičnu situaciju, jer jedino što mi je potrebno jeste da se koncentrišem na tekst. Ako sam umorna ili nemotivisana, onda mi ne bi pomogla ni potpuna izolacija, niti sopstvena soba, a važi i obratno – ako me knjiga „ponese“, onda mi je svako mjesto van te knjige obično.
    Nadja Bobicic 2
  4. Koja bi bila tvoja savršena muzička podloga za čitanje ili je tišina ipak poželjnija? Često slušam različite muzičke žanrove, tako da mi se izbor muzike uz koju čitam razlikuje. Primijetila sam da ponekad uključim muziku i da nastavljam da je slušam iako je očigledno da me ometa.
  5. Šta nam preporučuješ da čitamo ovog proljeća? Mnogo je knjiga kojima se radujem ove godine, ali ako biram od onih koje su skorije objavljene u prevodu, neka to budu roman Ali Smit „Kako biti oboje“ i drugi tom „Moje borbe“ Karla Uvea Knausgora. Od knjiga čiji će prevodi uskoro biti objavljeni, svakako bih preporučila novi roman Džulijana Barnsa „Šum vremena“. Što se tiče knjiga koje su objavljene na engleskom, izdvojila bih prvijenac autorke Angele Flournoy „The Turner House“.

MOMO CVIJOVIĆ, MUZEJSKI SAVJETNIK, MUZEJ ISTORIJE JUGOSLAVIJE

Momo Cvijovic 2

  1. Gdje se nalazi tvoje omiljeno mjesto za čitanje? U različitim životnim okolnostima, kroz koje je prolazila Baby Boom generacija kojoj pripadam, izmenjala su se skoro sva mesta u kojima je čitanje moguće – i drvena trpezarijska stolica, krevet, fotelja… i prazno sedište u gradskom prevozu moglo je da nas usreći.
  2. Šta ga čini toliko savršenim? S obzirom na to da nemam omiljeno mesto za čitanje, samo čitanje je to koje svako mesto čini savršenim. Kako starimo, a to znači i češće posećujemo lekarske ordinacije, savršeno mesto za čitanje  mi je i plastična stolica u čekaonici doma zdravlja, pri čemu zaboravljam na dužinu čekanja.
  3. Da li su ti potrebni idealni uslovi za čitanje i koncentraciju ili možeš da se prilagodiš situaciji? Čitanje sam zavoleo rano. Sećam se kako su  mene i dve godine starijeg brata „navukli“ na čitanje jeftini romani koje smo kupovali u trafikama. Zapravo, nisu nas navukli ti uglavnom bezvredni romani, već kratke priče koje su, verovatno da bi bio ispunjen predviđen broj stranica, objavljivane na kraju tih romana. A  priče su bile od Gi de Mopasana, Čehova, E. A. Poa, Servantesa…Živelo se u više nego skromnim uslovima a svakodnevni život odvijao se u jednoj prostoriji – kuhinji  u kojoj se, kao obavezan nameštaj, nalazio šporet, otoman i trpezarijski sto. U sobama za spavanje se preko dana, iz nekog razloga, nije smelo boraviti. U kuhinskom prostoru, prirodno, nikada nisi mogao biti sam.  Prostorija je uvek bila puna nas dece i maminih komšinica. Bila je to idelana atmosfera za zaljubljivanje u knjigu, jer se čitanje pokazalo kao najbolje i najdelotvornije sredstvo da se isključiš iz dosadnih priča.Najteže mi je ljubav prema čitanju padala dok sam služio vojni rok. U to vreme sam voleo dugo da čitam noću, a u vojničkim spavaonicama sa mnogo ljudi to nije bilo moguće, jer bi se svetlo gasilo veoma rano.  Čak i kad  ne bi moralo, uvek bi se našao onaj kome bi upaljeno svetlo smetalo za spavanje. Zbog toga sam nabavio jednu zgodnu bateijsku lampu pa bih se noću zavukao ispod ne baš idealno čistog vojničkog ćebeta i čitao. Ipak je to bilo i mučenje, jer bih često morao sklanjati ćebe i udahnuti vazduh.

Momo Cvijovic 1

  1. Koja bi bila tvoja savršena muzička podloga za čitanje ili je tišina ipak poželjnija? U mladosti mi za čitanje nikakva posebna atmosfera nije bila potrebna. Sad mi za čitanje najviše prija tišina, mada mi nikada ne predstavlja smetnju muzika koju volim. Zapravo, ljubav prema knjizi me toliko zaroni u ono što čitam da sam za sve ono izvan isključen.
  2. Šta nam preporučuješ da čitamo ovog proljeća? Čitanje sam oduvek smatrao ozbiljnim poslom. Ne čitam da bih se zabavio. Bez obzira na to „da li je čovek pisac ili čitalac“, kaže Brodski, „njegov zadatak se pre svega sastoji u tome da proživi svoj sopstveni, a ne nametnuti ili spolja propisani život“. Iz tog razloga sam verovatno izabrao da mi i životno zanimanje ima veze sa čitanjem najraznovrsnije literature. Već dugo, na početku svake godine (zimski meseci su idealni za čitanje) ponovo pročitam jedno od velikih dela svetske knjževnosti. Ove godine to je bio Servantes (Don Kihot), protekle Tolstoj (Rat i mir).  Bela Hamvaš je sastavio  spisak od stotinu  knjiga koje bi trebalo po svaku cenu spasiti i  kojima bi se, ako bi nestale sve ostale knjige, uglavnom mogla uspostaviti književna linija čovečanstva. Odnosno, bilo bi savim dovoljno pročitati tih sto knjiga.Sve manje ulazim u današnje knjižare. Dobre knjige se jedva primećuju u moru onih bezvrednih. Sa druge strane u antikvarnicama i kod uličnih preprodavaca uvek nađem ono sto me interesuje. Podatak da se poezija danas jedva i čita najrečitije govori o duhovnoj neukosti vremena u kome živimo. Pročitajte nešto od Tomasa Bernharda, niko kao on nije tako bespoštedno kritikovao duhovni sunovrat druge polovine XX veka.

ANA MARTINOLI, FAKULTET DRAMSKIH UMETNOSTI

Ana Martinoli 2

  1. Gdje se nalazi tvoje omiljeno mjesto za čitanje? Kad je lepo vreme, volim da čitam napolju, terasa ili, još bolje, često sednem na neku klupu u parku i tako proleti popodne. Ako čitam nešto za fakultet ili ako spremam predavanja, onda moram da sednem za radni sto, tad sam najdisciplinovanija, ili se zavučem u biblioteku na FDU koja ima najlepši pogled – zauvek sam zaljubljena u taj prostor i divne ljude koji tamo rade – Dragica, Biljana i Tatjana. Najčešće, ipak, čitam u dnevnoj sobi, u uglu dvoseda, oko koga je uvek naređano par „tekućih“ knjiga…
  2. Šta ga čini toliko savršenim? Sva ova mesta su mirna, osamljena, udobna… Moja su… To je dovoljno.
    Ana Martinoli 3
  3. Da li su ti potrebni idealni uslovi za čitanje i koncentraciju ili možeš da se prilagodiš situaciji? Volim da bude mirno i da znam da me niko neće prekidati, zapitkivati, ometati… Čitanje je za mene nešto privatno, intimno, služi da otperjam u neki drugi prostor i vreme i uvek čitam s punom pažnjom. Kad me priča uvuče ne želim da me išta ili iko izvlači iz tog sveta…
  4. Koja bi bila tvoja savršena muzička podloga za čitanje ili je tišina ipak poželjnija? Ipak tišina, nikakav soundtrack za čitanje nije potreban…Ana Martinoli
  5. Šta nam preporučuješ da čitamo ovog proljeća? Večna preporuka je Bret Easton Ellis, mada shvatam da neko tako kontroverzan možda nije prijemčiv nekoj najširoj publici, a svakako ne osetljivijim čitaocima kojima će ovako ogoljen i radikalan prikaz savremenog društva možda biti previše brutalan. Njegov, za sada, poslednji roman „Imperial Bedrooms“ iz 2010, nastavak romana „Less than Zero“, nije preveden na srpski, ali ko voli da čita na srpskom, kod nas su dostupna njegova „Pravila privlačnosti“, „Manje od nule“, „Glamorama“, „Američki psiho“ koji ove godine slavi četvrt veka (sve su izdanja Lagune)…„Goldfinch“ Done Tart (čitala sam ga na preporuku Jelene Djurović, AgitPop – hvala joj!) je odličan – iako knjiga nije toliko nova, taman da iskoristimo priliku da prosledimo preporuku ili apel srpskim izdavačima da nam je obezbede na srpskom.Ako biram pisce iz regiona, zanimljivi su mi bili romani „Istorija ljudi koji pomreše od straha“ Ermisa Lafazanovskog (Geopoetika) i „Milijarder“ i „Zmijske noge“ Vetona Suroia (Samizdat B92).Profesionalno su mi zanimljivi naslovi „Mediji, ideologija i kultura“ prof. Snježane Milivojević (Fabrika knjiga) i „Mladi i mediji“ Endija Radoka (Klio).Ko želi da se na neko vreme „skine“ sa društvenih mreža ili da kroz zanimljivu fikciju dobije kritički osvrt na savremeno društvo u kom validaciju tražimo kroz virtuelnu komunikacija, onda obavezno „Krug“ Dejva Egersa (Booka).Od novih izdanja preporuka za poslednjeg Irvina Jaloma – zbirka priča „Jedan dan“ i ujedno pohvala ovdašnjim izdavačima jer ga čitamo prevedenog nedugo posle američke publike. Kao i sve njegove prethodne, knjiga jednostavno i slikovito objašnjava vezu između dubinskih psiholoških procesa, uglavnom nesvesnih, sa svakodnevicom i zapravo pokazuje da se svi nosimo sa istim strahovima, nedoumicama i otporima.

PETAR VUČELIĆ, OBOISTA, BEOGRADSKA FILHARMONIJA

Fil 1

  1. Gdje se nalazi tvoje omiljeno mjesto za čitanje? Defintivno je to negde pored Dunava, bilo da sam na čamcu, u sojenici ili u nekoj od lokalnih kafanica, ili već negde na obali. Bitno je samo da je reka u vidokrugu, da otvara prozor za razmišljanje između pasusa ili poglavlja knjige.
  2. Šta ga čini toliko savršenim? Ono što takva mesta čini savršenim jeste pozadinska muzika u vidu totalne tišine ili žamora lokalnih alasa, gostiju tih istih kafanica, čija priča ponekad postaje deo same knjige i daje poseban ton doživljaju. Ili je to pak šum reke ili opet i iznova zvuk dizel motora nekog rečnog teretnjaka koji plovi rekom za nekom svojom novom pričom.
    Fil 2
  3. Da li su ti potrebni idealni uslovi za čitanje i koncentraciju ili možeš da se prilagodiš situaciji? Retko je to potraga za savršenim uslovima za čitanje, više je u pitanju sama potreba za knjigom. Onaj osećaj kada knjiga ne može da čeka!
  4. Koja bi bila tvoja savršena muzička podloga za čitanje ili je tišina ipak poželjnija? Nisam od onih koji slušaju muziku dok čitaju. Zapravo, ne mogu da razdvojim muziku i knjigu i radije ću izvući knjigu na mestu koje nema muzičku podlogu. Takva mesta na obali su retka, ali postoje. I redovan sam im gost!Fil 4
  5. Šta nam preporučuješ da čitamo ovog proljeća? Ono što se nekako vremenom samo nametnulo to je forma kratke priče, a vrlo pod uticajem toliko danas sve aktuelnijeg Murakamija, koji i sam za istu kaže da može da nastane iz najsitnijih životnih detalja, koji na kraju podsećaju na neku džez improvizaciju.Svaka od njih može da bude dovoljna, da čak i posle samo tih nekoliko stranica ostavi dovoljno prostora za razmišljanje. Idealno bi bilo – jedna priča dnevno! :)Moj predlog jeste Antologija savremene japanske priče „25“, knjiga koju čini 25 priča, 20 savremenih japanskih pisaca. Kolege filharmoničari se možda pronađu u priči „Čelisti“, Kazua Išigura, a svi ostali… pronađite svoju!S jedne strane, čitanje je intimna stvar, pričajući o čitanju, govorim i o sebi. S druge, tu je i želja za deljenjem uživanja u čitanju.

SRBISLAVA ŠAHOVIĆ, BIBLIOTEKARKA, UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA „SVETOZAR MARKOVIĆ“

  1. Gdje se nalazi tvoje omiljeno mjesto za čitanje? Kod kuće – krevet. (Fotografija omiljenog mesta – sopstveni krevet, pa na internet? Može li neki crtež?) Može, Srbo, čekamo crtež! 😉
  2. Šta ga čini toliko savršenim? Moje, toplo, udobno, jastuci. Ima dovoljno mesta da se mačka ušuška kod mene i da se svuda okolo naređaju knjige koje su sledeće na redu za čitanje; čaša vode, i za mene i za mačku, da ne moramo da ustajemo i prekidamo čitanje; naočare, ako se levo oko pobuni; telefon, da me ne grize savest što sam ga potpuno utišala, kao videću pozive kad ekran počne da svetli; pušački pribor (nepušači, znam da nije zdravo, znam sve, znam).
  3. Da li su ti potrebni idealni uslovi za čitanje i koncentraciju ili možeš da se prilagodiš situaciji? Čitam svuda i vrlo lako isključim grube smetnje.Čitam u gradskom prevozu i onda ne mogu da prestanem ni kad izađem. Hodam i čitam. Nije to neobično, osim kada dođem do kuće i shvatim da ne znam kako sam bezbedno stigla od tačke a do tačke b. Kao da je uključen autopilot za hodanje, prelaženje ulica, izbegavanje ljudi i vozila. Ponekad sebe uhvatim kako samo što nisam zakoračila na ulicu, iako je crveno, pa pomislim, nemoj da padneš pod tramvaj, nemoj da padneš pod tramvaj… blizu si, nastavićeš tamo. Kad bolje razmislim, ja sam uvek na autopilotu kad čitam. Kad još bolje razmislim, nema neobičnih situacija za čitanje.
  1. Koja bi bila tvoja savršena muzička podloga za čitanje ili je tišina ipak poželjnija? Tišina. Zajedno, gubi ili muzika ili čitanje. Ovo važi ako mi se sviđa muzika. Ako je loša, onda je odstranim, kao buku.
  2. Šta nam preporučuješ za čitanje ovog proljeća? Najteže pitanje. Posebno jer sam profesionalno opterećena onim što se zove preporuka bibliotekara. (Detaljnije o bibliotekarima i preporukama nekom drugom prilikom.) To podrazumeva da se preporučuje ili klasik ili nešto novo na šta treba skrenuti pažnju. Reč je, naravno, o tome da se ta preporuka traži kada je u pitanju književnost, a ne kada je u pitanju bilo koji drugi žanr. Kada kažem žanr, mislim na knjige iz nauka, teoriju, i ostalo.U svakom slučaju, treba da bude nešto kao garancija kvaliteta i mora biti odgovorno. A ja ponekad čitam i ono što ne bih preporučivala kao bibliotekar, književnost za koju znam da nije baš dobra, ali mi je zabavna. Čitam dosta tekstova koji nisu književnost i uživam u njima a za koje se obično ne traži preporuka.Znači, na stranu promišljene preporuke, neka to bude ono što trenutno čitam – „Četvorodimenzionalni košmar“ Džejmsa Grejama Balarda i knjige koje su na čekanju:  „Orkanski visovi“ Emili Bronte, „Šta je feminizam“ Katrine Holst, „Nesporazum u Moskvi“ Simon de Bovoar, „Idi postavi stražara“ Harper Li, „Kuća od zemlje“ Vudi Gatri, „Park Logovskoj“ Dana Todorović.Gledam spisak i znam da to nije sve što ću pročitati ovog proleća, uleteće neki klasik na ponovno čitanje, neka teorija, neki ne baš dobar krimić…
Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s