Piše: Mladen Savković / Naslovna fotografija: Nenad Marić
Sa dvadeset i četiri kratkometražna filma koja će biti prikazana u okviru takmičarskog programa, treći Bašta fest održaće se od 30. juna do 3. jula u Bajinoj Bašti pod sloganom „Ukratko, Bašta fest“. Ovaj međunarodni festival kratkog igranog filma uspješno briše granice, okupljajući na obali Drine ostvarenja iz Argentine, sa Tajlanda, iz Rusije i Španije, ali i iz brojnih drugih zemalja uključujući i naš region.
„Poslednje pripreme teku, kao i uvek, užurbano, stresno i intenzivno, ali imamo sreće jer se sve rešava na najbolji mogući način. Bez spavanja, sa hiljadu telefonskih poziva i sastanaka, ali kad počne festival, sve će doći na svoje“, kaža za Ključaonicu glumica Maja Šuša, umjetnička direktorka festivala koji je osnovala sa Jovanom Jelisavčićem, kolegom sa klase. „’Jovan voli da kaže: ’Kad počne festival, počeo je.’“
Šta je to što filmski program ovogodišnje izdanje festivala razlikuje od prethodnih?
Kao i prethodnih godina, imamo dvadesetak takmičarskih filmova, jedan debitantski dugometražni („Vlažnost“ Nikole Ljuce) i jedan kratki koji je nastao kao rezultat edukativne radionice „Ukratko, kratki film“. Ove godine, nažalost, osetili smo potrebu da napravimo i in memoriam program tj. program Bašta u čast u okviru koga prikazujemo četiri filma: „Mlad i zdrav kao ruža“, „Valter brani Sarajevo“, „Lepa sela lepo gore“ i „Crni Gruja i kamen mudrosti“.
Možeš li da izdvojiš tri filma (od svih pristiglih) koja su te najviše iznenadila kako po izboru teme koju obrađuju, tako i po načinu na koji je filmska priča ispričana?
Veoma je nezgodno izdvojiti neki film, ali ako bih morala da kažem koji su najbliži mom ukusu, to je belgijski „San amazonki“, poljski „Adaptacija“ i hrvatski „Šake“ rediteljke Jasne Nanut. Smatram da su ovi filmovi hrabri i eksplozivni, a sa druge strane suptilni u izboru sredstava i načina da se ispriča jedna autentična priča.
Da li postoji zajednička nit kojom bi mogla da povežeš filmska ostvarenja koja se ove godine takmiče na Bašta festu?
U pitanju su mladi autori, koji se najčešće bave temama odrastanja, ljubavi, adolescencije i uklapanja u nemilosrdni sistem, mada naravno svako ima svoj doživljaj i prikaz ove teme. Mislim da su selektori Luka Bursać i Ognjen Glavonić napravili raznovrstan, kvalitetan i intrigantan program.
#INFO —>> Svi filmovi u okviru treće Bašte biće prikazani na otvorenom. Tokom prva tri dana projekcije će se odvijati u parku Borići, dok će četvrti festivalski dan biti u znaku projekcije filma „Vlažnost“ Nikole Ljuce na jezeru Perućac, gdje je planirano i zatvaranje festivala uz dodjelu nagrada. Muzički program festivala, u okviru kojeg će nastupiti IrieFm, VIS Limunada, Me-high-low, Stevie Whisper, Bdat Džutim (Timbe) i drugi odvijaće se svakog festivalskog dana na plaži Rača.
Šta posebno izdvajaš iz pratećeg programa festivala?
Ja se lično najviše radujem koncertu benda VIS Limunada i završnoj projekciji filma „Vlažnost“. Jedno šlager-balon veče za đuskanje i film za lagano i (na prvi pogled neosetno) emotivno pomeranje iz koloseka.
Koliko je za uspjeh Bašta festa važna lokacija (tj. lokacije) na kojoj se festival održava, a koliko publika?
Lokacija je veoma važna, jer su sve lepote prirode tu već postojale, a na nama je bilo da u njih implementiramo svoje ideje, kojih tek imamo i nadamo se da će sa porastom festivala i budžeta poseta Bašta festu biti još uzbudljivija. Gosti su doprineli popularnosti festivala jer su se svi vraćali puni utisaka i oduševljenja, tako da su nam posetioci najbolji marketing.
Koji su izazovi na koje ste nailazili sve ovo vrijeme tokom organizovanja Bašta festa?
Nailazili smo na nerazumevanja, nedostatak entuzijazma, prodavce magle i „one koji znaju to najbolje“, ali Jovan i ja smo naučili da budemo dovoljno vredni, strpljivi i istrajni da festival bude i ostane onakav kako smo ga zamislili. Mislim da smo spremni i za buduće izazove, koji će verujem sa rastom festivala biti sve ozbiljniji.
Da li je lakše ili teže privući publiku u gradovima koji nemaju kulturnu ponudu poput Beograda i Novog Sada?
S jedne strane je lakše, jer je to jedino što se dešava u gradu u tom trenutku. Bajina Bašta nema redovan bioskopski i pozorišni repertoar, a publika nije imala prilike da dođe u kontakt sa kratkim filmom, pre Bašta festa. Mislim da je i filmski i muzički program dovoljno zanimljiv i raznovrstan, da može da se nađe za svakoga po nešto. Ne treba potcenjivati publiku u unutrašnjosti, ona je ponekad mnogo otvorenija i strpljivija od one u Beogradu.
#ŠIŠARKE —>> Nagrade Bašta festa su statuete u obliku šišarke koje se dodeljuju za najbolji film u cjelini (Zlatna imaginacija), najbolju režiju (Zlatna indikacija), najbolju mušku i žensku ulogu (Zlatna interpretacija), kao i najbolji scenario (Zlatna inspiracija). Od ove godine, u saradnji sa Cineplanetom, ustanovljena je nova nagrada za najbolju kameru „Zlatna vizuelizacija“. Pobjednik će kao nagradu dobiti iznajmljivanje opreme za snimanje narednog kratkog igranog filma u vrijednosti od 3.000 evra. Žiri mladih, koji je sačinjen od srednjoškolaca iz Bajine Bašte, takođe će dodijeliti svoju nagradu za najbolji film.
Šta misliš da je važnije za decentralizaciju kulture – državna inicijativa ili inicijativa pojedinaca?
S obzirom na to da je državna inicijativa nešto na šta ne možemo da utičemo, ja sam uvek za ideje grupe ili pojedinca. To je siguran put da će se nešto zapravo dogoditi, na način i sa kvalitetom kakav mi želimo, samo je pitanje koliko želimo.
Možeš li da nam preporučiš tri mjesta (bilo da su u pitanju prirodne lokacije ili pak kulturne ustanove, kafići, restorani…) u Bajinoj Bašti i okolini?
Definitivno – jezera Perućac i Zaovine, i obala Drine, bilo koje mesto. Takođe već prepoznatljiva kućica na reci, čije su fotografije obišle ceo svet. Pored svih ovih prirodnih magija, mislim da bi bilo glupo izdvojiti kafić ili restoran, ali ako se ja pitam, u Bajinoj Bašti pijem kafu kod Lacka.
Poveži se sa Baštom:
Ključaonica 