„U mojoj glavi“ ili Zašto nam je Tuga toliko privlačna?

U mojoj glavi

Svaki put kada neko kaže kako se više ne prave oni divni, tako lepo nacrtani animirani filmovi, jedan flomaster iskrvari do smrti.

Jer, ne samo da su animirani filmovi koji se poslednjih godina snimaju vizuelno raskošniji, već su tematski znatno bogatiji, sa nikad različitijim glavnim junacima i njihovim problemima, a obraćaju se deci na sasvim prikladan način, istovremeno ostavljajući dovoljno prostora starijima da u filmu neometano uživaju.

To ne znači da su davno animirane bajke spremne da ih okačimo o klin, već je samo potrebno njihove poruke preneti na nešto savremeniji način. (Uzmite za primer nedavno ekranizovanu „Pepeljugu“, koja iako bajkovito prikazana, ne uspeva da sa sebe zbaci plašt dosadnog filma, koji pomalo i vređa publiku.)

Tako dolazimo do najnovije animirane avanture koju nam na veliko platno zajedničkim snagama donose autoriteti žanra, Dizni i Piksar. Već to je bilo dovoljno da zaintrigira sve filmofile, a uz prvu najavu da će film biti smešten u glavni jedanaestogodišnje devojčice, kao i da će glavni junaci zapravo biti njene emocije, nestrpljenje je postalo još veće.

U mojoj glavi

Premijerno prikazan na specijalnoj projekciji u okviru Filmskog festivala u Kanu, film „U mojoj glavi“ (Inside out) od 18. juna prikazuje se i u svim domaćim bioskopima, koliko god da ih je ostalo.

Radost, Tuga, Bes, Strah i Gađenje vode gledaoce na zaista neobičnu i ni na trenutke dosadnu putešestviju kroz Rajlin uzburkani dečji um, koji se dodatno talasa kada se njena porodica iz ušuškanog raja u Minesoti seli u San Francisko zbog tatinog novog posla. Problemi nastaju kada se nakon jedne „greške u sistemu“ Radost i Tuga nađu daleko od kontrolnog centra. I dok kroz bespuća njenog uma pokušavaju da se vrate nazad ne bi li spasli devojčicin uzdrmani svet, Bes, Strah i Gađenje se trude da daju sve od sebe kako bi uradili ono što misle da je najbolje za Rajli.

U mojoj glavi

Ono čime film „U mojoj glavi“ na prečac osvaja publiku jeste jednostavnost njegovih glavnih, naizgled prilično jednodimenzionalnih junaka, smeštenih u nikad uzbudljiviji svet unutar Rajline glave, na koji stanovnici daleke, daleke galaksije mogu samo da mu zavide

Reditelj i scenarista Pit Dokter uz pomoć Ronija del Karmena, priča priču uz toliko detalja da se šetnja kroz um pretvara u avanturu kroz Apstraktno mišljenje, Produkciju snovu, Maštu i ostale skrivene kutke našeg unutrašnjeg sveta. Autori bez problema uspevaju da prilično složene koncepte deci objasne kroz nekoliko simpatičnih replika koje će odraslima samo izmamiti dodatan osmeh. Posebno mesto u ovoj avanturi zauzima i Rajlin izmišljeni drugar, žrtva zaborava i odrastanja, dok je epizoda sa Produkcijom snova suptilan udar, sa mnogo stila i autoironije, na holivudsku mašineriju.

U mojoj glavi

I dok su najmlađi posetioci na beogradskoj premijeri oduševljeno klicali na svako pojavljivanje Radosti, čini se da je starijima znatno privlačnija bila Tuga, čija je svaka replika dolazila kao veliko otrežnjenje i preko potrebna (ne i velika) doza pesimizma za preživljavanje svakodnevice. Odrastanje, ili šta već…

Tvorci filma uspešno su izbegli i gde je moguće podsmehu izvrgnuli svaki kliše vezan za animirane filmove. Možda i jedina zamerka koja bi se mogla izneti jeste portretisanje baš Tuge kao jedine gojazne junakinje među emocijama (kockasti Bes je druga priča), ali do kraja filma postaje sasvim jasno da je i Tuga baš takva kakva jeste potrebna svima nama isto koliko i vrcava, Zvončici slična Radost. I upravo je to jedna od novina koje donosi film „U mojoj glavi“, za razliku od svojih animiranih prethodnika, jer deci (a i odraslima) na magičan način stavlja do znanja da je sasvim u redu osećati i bes, gađenje i strah, ali i radost i tugu, jer jedno bez drugoga ne ide. (Čaša meda, khm, khm, čaša žuči, khm, i tako dalje…)

Čak i kada se na samom kraju jasno ostavlja prostor za nastavak, rezervisan za sasvim novi svet puberteta koji kuca na Rajlina vrata, umesto prevrtanja očima zbog još jedne potencijalno beskrajne franšiže, pre ćete se radovati zbog toga što će Tuga i drugari (verovatno vrlo brzo) ponovo posetiti vaš omiljeni bioskop.

#BonusTrack: Studiji Dizni i Piksar nastavljaju izvanrednu tradiciju emitovanja kratkometražnih animiranih filmova u bioskopima, pre projekcija dugometražnih naslova (Paperman, Frozen Fever), pa tako pre filma „U mojoj glavi“ gledaocima se nudi simpatična „Lava“, što je još jedan valjan razlog za posetu bioskopima.

#DaLiSteZnaliDa:  Sve uspomene koje vidite u pozadini na policama unutar ili ispred Kontrolnog centra, zapravo su snimci iz dirljive scene „Bračni život“ iz filma „Do neba“ (UP).

#DaLiSteZnaliDa-2: Globus u Rajlinoj učionici je korišćen u svim filmovima „Priča o igračkama“, a jedan od učenika iz njenog razreda nosi i kamuflažnu šaru sačinjenu od omiljenih nam junaka iz tog filma.

(Tekst: Mladen Savković / Foto: Taramount Film)

Advertisements

One Comment Add yours

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s