Tri za groš, tri za groš…

Tekst i foto: Mladen Savković / Ključaonica

Mirno preduskršnje veče 1909. godine u Pragu najednom su uznemirila dva hica. Praznična tišina koja je prekrila grad na Vltavi nakratko je bila prekinuta bukom koja se prolomila iz jednog od dva stana iz kuće broj 858. Simbolično, kuća broj 858, smeštena u Borivojovoj ulici u kraju Žižkov, bila je poznata kao kuća „Kod sreće“. Te večeri ona je bila sve samo ne srećna za jednog od policajaca koji su pokušavali da uhvate kriminalca Henrija Bočeka. Nakon što je provalio u pomenuti stan i pokupio sve što je u njemu bilo vredno, Henri je zapretio da će pucati na bilo koga ko mu se suprotstavi na putu do izlaza iz kuće. Iskusni  policajci Vaclav Binder, Fratišek Petileti, Vaclak Hladik i František Lukeš započeli su paljbu na lopova. „U ime zakona, hapsim te, Boček“, bila je jedina rečenica koja je potom izgovorena u tom stanu. Nadalje je razgovaralo oružje. U unakrsnoj paljbi Boček je bio ranjen, kao i svi ostali policajci. Ipak, jedan od njih nije preživeo to veče. Suđenje Bočeku, koje je potom usledilo, izazvalo je veliko interesovanje javnosti, jer je Boček za dlaku izbegao smrtnu kaznu. Ceo slučaj godinama se prepričavao, čak i nakon što je lopov sahranjen na zatvorskom groblju 1910. godine, izgubivši bitku protiv tuberkoloze.

Zapravo, slučaj je ostao toliko upamćen da ovih dana, ukoliko posetite novu zgradu Narodnog muzeja u Pragu, zateći ćete i jednu od soba u kući broj 858. Prevrnute stolice, navučene zavese, razbacani papiri… Taman kada se priviknete na atmosferu natopljenu mirisom ubistva i krenete da koračate ka sledećoj prostoriji, sa strane će vas dočekati beživotno telo, sakriveno iza stola, odakle se jedan od policajaca zamerio Bočeku. I vama, uprkos tome što znate da je reč o inscenaciji i da je u uglu prostorije zapravo maskirana lutka na kojoj nema ni kapi krvi, biva jasno da je neko tu ubijen i da je smrt tu obavila svoj posao.

Kroz nekoliko ovakvih šokantnih trenutaka izložba jednostavnog naziva „Smrt“ uspeva da posetioce  Narodnog muzeja u Pragu ubedi da je smrt, sa svim svojim hirovima, uvek tu iza ugla, i da i tek kako zna da nas iznenadi i presretne kada joj se najmanje nadamo. Ipak, glavna tema koja provejava kroz celu izložbu zapravo je to da smrt, sa svim svojim hirovima, predstavlja sastavni deo života i životnog ciklusa.

Ova postavka, koja je do 6. januara izložena u Narodnom muzeju,  podeljena je u tri celine: „Život i smrt u istoriji Zemlje“, „Suočavanje sa smrću i rituali sahranjivanja“ i „Prikazi smrti i odlaska“.

Kroz prvi deo izložbe posetilac se suočava sa prirodnjačkim osvrtom na smrt, bivajući uvučen u detektivsko rešavanje raznoraznih zadataka vezanih za svet oko nas i iza nas, ne bi li uvideo mesto čoveka u evoluciji s jedne, i lancu ishrane sa druge strane.

Od smrtonosnih bakterija do čeljusti ajkula, preko razbijanja mitova o životinskim grobljima, u ovom delu izloženi su i brojni fosilni ostaci i ljudski skeleti pronađeni širom Češke. Tu je i verna replika čuvene Lusi, fosila australopitekusa, koji je pronađen 1974. godine. Lusi je za sada najstariji pronađeni fosil odrasle žene, ali i jedan od najpotpunijih, a ime je dobila prema pesmi legendarnih Bitlsa „Lucy in the sky with diamonds“, koja se neprekidno i veoma glasno vrtela tokom iskopavanja u Etiopiji, gde je Lusi pronađena. Veruje se da je stara oko 3.2 miliona godina. Nešto manje od same smrti…

Drugi i nešto manje ubedljiv deo izložbe odnosi se na nesvakidašnje rituale sahranjivanja i važnost procesa prelaska u svet mrtvih. Posetiocu ipak može biti zanimljivo, iako konkretnim primerima i artefaktima slabije potkoovano, upoređivanje običaja vezanih za sahrane u različitim religijama i kulturama, ali i njihovo menjanje kroz vekove, od drevnih civilizacija do današnjih dana.

Treći, ujedno najintrigatniji i najtemeljniji deo izložbe, predstavlja različite prikaze smrti kroz istoriju čovečanstva. Ovde se mogu videti isečci iz vekovima starih časopisa i knjiga o anamotniji, umetnička dela koja prikazuju smrt, autopsiju i ljudske organe na najrazličitije načine, kao i brojne, pažljivo obrađene tema poput samoubistva, eutanazije i prirodnog odlaska…

Korisni linkovi:

Izložba „Smrt“ – zvaničan sajt

Narodni muzej u Pragu – zvaničan sajt

Prilično bizarno, ali veoma delotvorno je izlaganje određenih unutrašnjih organa na velikom stolu za koji se, tek kada dođete do njegovog kraja, ispostavlja da je vekovima star „hirurški“ sto sa posebnim odlivima za krv. Sličan utisak šoka ostavljaju i izloženi skeleti i organi osoba obolelih od retkih, često neizlečivih bolesti, koji su čuvani decenijama u najrazličitijim muzeološkim zbirkama.

Uz brojne statističke podatke koji smrt osvetljavaju na poseban način, nemoguće je zaobići saosećanje sa pojedinim personalizovanim slučajevima umiranja i (naročito) samoubistava, predstavljenih kroz npr. oproštajno pismo i stvari iz torbice transrodne osobe koja se ubila skačući sa Karlovog mosta, uz koje stoji oproštajno pismo poznate književnice Virdžinije Vulf, ali i grandž legende Kurta Kobejna.

Do kraja izložbe, za čiji je obilazak potrebno odvojiti dovoljno vremena ali i koncentracije, posetiocu zaista biva jasno da je ovo, kako navode autori, zapravo veoma posebna izložba o životu, te da smrt nije ništa drugo nego sastavni deo svakodnevice koji se ne može izbeći.

PROČITAJTE: Jul u Pragu – Bajka o Zlatnom gradu na +40°C