Bilo je to leta 1942. godine, Šid je već bio okupiran od strane NDH. Sava Šumanović je na poleđinama slika zapisivao datume svojih intervencija. S prednje strane njegovog prepoznatljivog potpisa nije bilo, ćirilica tih dana nije bila poželjna. Po mnogo čemu „Beračice“ su označile novu etapu u stvaralaštvu ovog slikara. Novu, nažalost ne i obimniju, već poslednju. Sava Šumanović je 28. avgusta odveden kao talac ustaških agenata, da bi dva dana kasnije zajedno sa 120 meštana bio streljan u Sremskoj Mitrovici.

Bezmalo pola veka kasnije, usled promene postavke u Galeriji slika „Sava Šumanović“ u Šidu 2005. godine, uočeno je da su tri pred smrt nastale slike zapravo deo jedinstvene kompozicije. Nadovezujući se jedna na drugu, pod nazivom „Beračice“ one bivaju raspoređene na poslednjem, posebnom mestu u galeriji. Još jednu deceniju potom, 2015. godine, Šumanovićeve „Beračice“ oživljavaju na neobičan način, kroz istoimeni umetnički projekat koji uz podršku Galerije priprema Institut za umetničku igru.

„Premijera ove predstave-performansa očekuje nas 3. oktobra i to upravo na nekoliko lokacija kroz Institut za umetničku igru, dok će dan kasnije biti upriličeno izvođenje u prostoru Galerije slika u Šidu, ispred originalnog triptiha“, otkriva za Ključaonicu prof. mr Aleksandar Ilić, koji je uz prof. Snežanu Arnautović Stjepanović rukovodilac projekta.

Stvaralaštvo Save Šumanovića predstavlja najviše domete naše umetnosti 20. veka. Tokom kratkog stvaralačkog života koji je trajao samo 25 godina, ostavio je za sobom više od 800 dela. Kada su rano ujutro 28. avgusta 1942. godine ustaški agenti došli po njega i odveli ga na put bez povratka, u ateljeu, na štafelaju ostala je da se suši slika, treći deo triptiha – „Beračica“.

„Kompoziciju triptiha prikazuje 12 mladih žena, svaku sa korpom punom crnog grožđa. U središnjoj slici između dva vinograda prostire se njiva zrelog žita. Kako se žito u Sremu žanje u julu, a grožđe bere dva meseca kasnije, neizbežna je primisao kako je slikar sastavio vino i hleb za svoju euharistiju. Sasvim je moguće da je, sluteći strašne događaje, ovu svoju „tajnu večeru” sa 12 beračica grožđa sakrio u tri kompozicije koje će ostati nepročitane više od 60 godina i koje će se slučajno spojiti u celinu tek u našem vremenu.“ – istoričarka umetnosti Vesna Burojević, direktorka Galerije slika „Sava Šumanović“ .

Prvi susret sa „Beračicama“ na svojim predavanjima, studenti Instituta za umetničku igru imali su krajem aprila, u okviru predmeta „Sinergije i transformacije“. Arnautović Stjepanović nam objašnjava kako u tom trenutku studentima nisu otkrili o kojem i kakvom delu je reč, niti ko je autor, već su ih podstakli na drugačiju vrstu istraživanja.

„Neki su prepoznali delo i autora, ali umetnost Save Šumanovića je njima prilično daleka“, navodi ona. „Na ovaj način pokušali smo da napravimo dobar spoj sa onim savremenim u slikama Save Šumanovića i da ga prbližimo mlađim generacijama, da ga oni dožive na novi način.“

Prema Ilićevim rečima, predmet „Sinergije i transformacije“ nametnuo se kao odličan teren za ispitivanje njihovih granica: „Za nas je to bio test da vidimo da li su oni spremni i da li su dovoljno zreli da analiziraju i iznesu ovakvu vrstu rada, kao i da dokumentuju ceo svoj put. Mi njima nismo striktno zabranili da istražuju ko su i šta predstavljaju ’Beračice’, ali smo pustili njihovu maštu i podsvest da se razvijaju oko te slike.“

Tako su „Beračice“ počele svoj život i van slike. Prvi časovi inspirisani ovim delom doneli su najrazličitije interpretacije triptiha i motiva na njemu. Šaljivo, ozbiljno, pa i neočekivano tumačenje zadatka nateralo je studente da se upuste razbijanje šablona koji su im do tada bili poznati, tvrdi Arnautović Stjepanović.  Pravili su analize slike, javno komentarisali i predstavljali svoje ideje. Potom je svako na osnovu toga donosio objekat koji ga veže za svoje tumačenje, a zatim su imali i demonstracije tih objekata. Sledeći korak je, dodaje profesorka, bio intereakcija sa predmetom koji su doneli. Tako je počelo građenje igre, instalacije u prostoru…

 „Kroz ta predavanja smo ih ohrabrivali da pričaju o svom delu i da ga analiziraju, kao i da analiziraju dela svojih kolega. Na taj načlin oni su iz nedelje u nedelju reprodukovali svoje ideje i potom ih menjali. Ohrabrivali smo ih i da rizikuju. Oni su sjajni igrači, ali terali smo ih da probaju da pronađu drugačiji način interpretiranja dela“, kaže Ilić.

Studente je potom očekivalo i neobično, tajno putovanje, na koje su ih profesori odveli umesto predavanja. Tako su se prvi put našli u Šidu pred triptihom „Beračice“.

„Odveli smo ih u Galeriju gde ih je direktorka muzeja sprovela kroz postavku i dala im detaljno izlaganje o njegovom životu i slikama. To je bilo veoma potrebno zato što je on nepravedno zapostavljen kod nas, a svakako je jedan od naših najvećih slikara“, smatra Snežana. „Njegove slike naizgled jesu svetle i lepršave, ali to je zbog leprštave šidske svetlosti, ali su zapravo teške za iščitavanje. Ono što je najzanimljivije mladima jesu njegovi nizovi i ciklusi, kao što su ’Kupačice’. To su vedra, vesela dela, kao muzička nit koja se kreće u prostoru. Tako smo i mi pokušali da spojimo slikarstvo i izvođačke umetnosti i da se u drugom mediju izrazi nešto na sasvim drugačiji način. Doneli smo klasičnu umetnost koja se čita kroz relativno nove umetničke prakse.“

Ilić dodaje kako zbog svojih skrivenih značenja, ali i mesta koje zauzimaju u stvaralaštvu Save Šumanovića, „Beračice“ mogu biti zanimljive mlađoj publici.

„Triptih predstavlja novi početak, ali i kraj Save Šumanovića. Taj ritual na slici ima mnogo tajanstvenih značenja i to mladima može biti zanimljivo. Kada smo na Institutu imali prvi čas, kada su naši studenti dobili sliku, mnogi od njih su imali neke šaljive komentare, povezivali su to čak i sa naivnim slikarstvom. Ali kasnije tokom tog rada shvatali su da postoji nešto više, da postoji razlog zašto je to triptih, a ne jedna zasebna slika. Najzad, tokom posete Šidu potpuno ih je ogolilo tumačenje ’Beračica’, neki od njih su se i rasplakali“, priča profesor Ilić.

Nakon nekoliko meseci rada poslednje pripreme sada se privode kraju, jer je premijera „Beračica“ na Institutu za umetničku igru zakazana za 3. oktobar. Uzbuđen zbog toga što će ceo rad konačno biti predstavljen publici, Ilić je još uzbuđeniji zbog toga što ovaj projekat neće biti izvođen u klasičnom pozorištu.

„Publika neće biti u tradicionalnom teatarskom okruženju, već u neobičnom ambijentu. Oni koji dođu neće samo sedeti i gledati to kao jednu predstavu, već će neki od njih biti i uključeni u celu priču“, navodi on.

Reprodukcija dela Save Šumanovića biće postavljena 3. oktobra ove godine s početkom u 18 časova u nekoliko različitih prostora Instituta za umetničku igru, a nakon premijere predstave ispred nje će Vesna Burojević dati tumačenje dela.

Koreografi koji rade na projektu su: Ivana Ljujić (pedagoškinja savremene igre, koreografkinja i studentkinja druge godine Instituta za umetniču igru), Đurđija Jelenković (studentkinja prve godine IUI), Jelena Sabljić (studentkinja prve godine IUI), Jelena Stoisavljvić i Tiha Celinšek (studentkinje druge godine IUI), Maciej Kuzminski (pedagog savremene igre i koreograf), Saša Etimova (solistkinja Baleta makedonskog teatra i koreografkinja, studentkinja druge godine IUI) i Aleksandar Ilić (koreograf i profesor audio vizuelnih umetnosti IUI, prvi master koreografije u našoj zemlji).