Piše: Mladen Savković / Foto: YouTube Printscreen

Kao nekom ko je odrastao na animiranim filmovima, bilo da su u pitanju Diznijevi klasici, ruske bajke ili kratki animirani filmovi poput omiljenog „Negdje u zemlji snova“ (čitaj: Umočiću), uvijek se obradujem kada me internet (čitaj: YouTube) nekim čudnim, samo njemu zanim putem, odvede do nekog novog animiranog ostvarenja. Upravo to se dogodilo prije nekoliko dana, kada je zahvaljujući autoplay opciji krenuo trejler za animirani film „Maiden Swifter than Horses“. Bilo mi je potrebno malo vremena da shvatim šta zapravo gledam, jer mi je cijela priča negdje u pozadini djelovala više nego poznato. Koji klik dalje bilo je sasvim jasno da je, iako ispričana na engleskom jeziku, u pitanju dobro nam poznata narodna pripovjetka, koju je krajem XIX vijeka prvi put u Beču objavio Vuk Stefanović Karadžić.

Isprva samo trejler, a potom i cijeli kratkometražni animirani film „Djevojka brža od konja“ proistekao iz istoimene narodne pripovjetke, objavljen je na YouTube kanalu studija Go Hektik. Odgovarajući na nekoliko kratkih pitanja za Ključaonicu, producentkinja filma Jovana Stanimirović objašnjava kako se to desila ova Djevojka i kuda će dalje putovati njena poruka o ljepoti kao neuhvatljivom, nedostižnom idealu.

Ko je i kako došao na ideju da narodnu pripovijetku pretočite u animirani film?

Tvorci ideje su Miloš Stanojević i Dunja Sretović, art direktor i projekt menadžer u studiju. Želeli smo kao studio da doprinesemo širenju fantastičnih priča u srpskoj narodnoj književnosti.

Zbog čega baš „Djevojka brža od konja“?

Bilo je nekoliko pripovetki u opciji, ali Djevojka je imala jasnu univerzalnu poruku, bila je kratka i veoma slikovita – idealna za animaciju.

Vuk Stefanović Karadžić je ovu pripovijetku objavio krajem XIX vijeka u Beču. Da li ste vodili računa o interpretaciji iste u 2018. godini? Da li je bilo nekih rediteljskih intervencija ili postupaka u animaciji kojima biste donijeli nešto novo u priču?

Priča ima univerzalnu poruku, tako da je uvek aktuelna. Izmenili smo nekoliko detalja, odnosno, izostavili, radi poetičnosti same bajke. Pročitajte, pogledajte, i javite nam komentare. Volimo da čujemo šta drugi misle o našem radu i na koji način oni interpretiraju samu pripovetku.

Zbog čega ste se odlučili da film bude baš na engleskom?

Izabrali smo engleski kao prvi svetski jezik, jer smo želeli da predstavimo našu narodnu književnost u inostranstvu. Ne mislimo da se time može nešto izgubiti, jer adaptacijom na engleski može samo dobiti na međunarodnom značaju.

Šta je bio najveći izazov tokom rada na ovom projektu?

Bilo je apsolutno zadovoljstvo učestvovati u ovakvom projektu, ali naravno da je bilo izazova: kako samostalno finansirati kompletnu izradu filma, uskladiti mišljenja i stilove, kada prekinuti sa izmenama – jer, kao što znate, umetnici mogu čitav život da rade na nekom delu. Studio planira da „Maiden Swifter than Horses“ šalje na regionalna i evropska takmičenja. Osim Djevojke, želimo da animiramo još nekoliko kratkih filmova po motivima bajki i otvoreni smo za saradnju sa pojedincima i institucijama.

„Maiden Swifter than Horses“ prvi je nezavisni kratki animirani film Go Hektik studija. Producent filma je Jovana Stanimirović, adaptaciju teksta je radila Dunja Sretović, a Miloš Stanojević potpisuje kompletnu art direkciju. Za animaciju su bili zaduženi Boris Kuleba, Branko Bojković, Goran Gogić, Ivan Milošević i Vladimir Veselinović. Muziku je komponovao Jaroslav Kuleba, a narator je Piter Bejker.

Djevojka brža od konja

prikupio Vuk Stefanović Karadžić
– objavio u Beču 1853. godine u štampariji Jermenskog manastira –

Bila je nekaka đevojka koja nije rođena od oca i majke, nego je načinile vile od snijega izvađena iz jame bezdanje prema suncu Ilijnskome, vjetar je oživio, rosa je podojila, a gora lišćem obukla i livada cvijećem nakitila i naresila. Ona je bila bjelja od snijega, rumenija od ružice, sjajnija od sunca, da se take na svijetu rađalo nije niti će se rađati. Ona pusti glas po svijetu da će u taj i u taj dan na tome i na tome mjestu biti trkija, pa koji je mladić na konju preteče da će biti njegova. Ovo se u malo dana razglasi po svemu svijetu, te se prosaca skupi hiljade na konjma da ne znaš koji je od kojega bolji. I sam carev sin dođe na trkiju. Đevojka stane na biljegu i svi prosioci narede se na konjma a ona između njih bez konja, nego na svojijem nogama, pa im onda reče: „Ja sam onamo postavila zlatnu jabuku, koji najpriđe do nje dođe i uzme je, ja ću biti njegova, a ako ja prva k njoj dođem i uzmem je priđe vas, znadite da ćete vi svi mrtvi na ono mjesto ostati, nego pazite dobro što činite.“ Konjanici svi se pogledaju i svaki se u sebe uzdaše da će zadobiti đevojku, pa rekoše između sebe: „Znamo odista da ne će ona ni jednome od nas na nogama odbjeći, nego neko od nas, a ko, togaj će Bog i sreća danas pomoći.“ Te tako kad đevojka rukom o ruku pljasnu, svi potekoše u jedan trem. Kad je bilo na po puta, bogme đevojka odvojila bješe, jer pusti nekaka mala krila ispod pazuha. U to ukori jedan drugoga, te priošinuše i obodoše konje, i pristigoše đevojku. Kad ona viđe, izvadi jednu dlaku iz glave, te baci i oni isti čas uzraste strašna gora da ne znadoše prosci đe će vi kuda će, no tamo amo te za njom, a ona opet daleko im odvojila, a oni obodi konje i opet je stigoše. A kad đevojka viđe zlu i goru, pusti jednu suzu, dok – buknuše strašne rijeke, te se za malo svi ne potopiše, za đevojkom niko više ne pristajaše do samoga careva sina, te on plij na konju te za njom, ali pošto viđe da mu je đevojka odmakla, zakle je tri puta imenom Božjim da stane i ona stade na onome mjestu na kojemu se nađe; onda je on uhvati, te za se na konja vrže, i prepliva na suho, pa se uputi jednom planinom doma, ali kad dođe u najvisočiju planinu, obazre se, kad li mu đevojke nema.